Коста и Лана су журно корачали ка њеном стану. Ветар је најављивао промену времена. Мирисало је на кишу. Прелепо, колоритно лишће ношено је ударима ветра у мале вртлоге. Коста је једном руком држао Ланину руку, док је другом штитио очи од честица прашине које су се лепиле за трепавице.
- Враћали су се са прославе рођендана његовог друга. Алекса је волео окупљање са својим најбољим пријатељима и често је организовао њихове сусрете. Његов рођендан је био само један од повода за гласну музику и алкохол. Коста није волео гужву, никад претерано није ни уживао у алкохолу али је волео Алексу и његов весели дух. Тако су вечерас, Лана и он седели до касно у ноћ, препустајући се алтернативној музици и сумњивим коктелима.
- Ако се изузме гужва, дим и прегласна музика, вече и није било тако лоше. Како се са Ланом већ неко време ”виђа”, чинило му се да су њихови сусрети још увек помало напети. Тако је било и вечерас. Некако се превише трудио да се забави, да се опусти. И ма колико се он трудио, никако му није успевало. Осмех, који је њему увек лак и природан, сада се некако чинио усиљен, намештен. Имао је осећај да су га уста заболеле од сјајносепроводим израза лица.
- Лана је, с друге стране, била превише (или је бар њему тако деловала), опуштена. Могло би се рећи баш весела. Очи су јој светлуцале сјајем који је био последица алкохола помешаног са лептирића у стомаку. Како се Кости чинило, била је једна од оних девојака које нису компликовале односе и са којима је лако постићи договор. Лани се Коста веома допадао, и као последица тог допадања, прегласно се смејала на сваку његову млаку шалу.
- Коста је навукао капуљачу од јакне на главу као да је хтео да се склони, да се осами након бурне вечери. Лана је весело цвркутала поред њега, задовољно га стискајући прохладним прстима. Лани најава лошег времена није сметала. Док су корачали, Коста је све време за корак био испред ње, док је она све више успоравала ход. Деловали су као несинхронизовани звук и слика.
- Како су стигли испред зграде, Коста је отворио масивна улазна врата и пустио је Лану да закорачи унутра. Понудио се да је испрати до врата њеног стана. Лана је просто цикнула од задовољства. Лифт је био просторан и леп, недавно реновиран, у коме се чула тиха музика. Коста је тек тада пустио Ланину руку и окренуо се према огледалу лифта. Угледао је мали лист у коси. Стргнуо је капуљачу и протресао руком не би ли густе власи ослободио трунчица.
- Покрет га је начас збунио. Тренутак, који је потрајао, држао је његове прсте у коси. Тада је у одразу огледала видео Њу.
- Ема му, без размишљања, отресе намокрени прамен. Као несташном детету. Коста примети како је нервозно склопила своје прсте у шаку. Разменили су поглад и на тренутак заћутали.
- За Косту је тај моменат значио почетак. Коста је тада кликноу на Ему. Од тог тренутка, чинило му се да је брзо и лако заволео Ему. А знао је да све што је лако и брзо на почетку, има спори и тежак крај.
- Те вечери, Коста се вратио кући. Извинио се Лани због чудног понашања, правдајући се главобољом и мучнином од сумњивих коктела. А заправо је хтео да што пре буде сам. Откључао је врата свог стана и не стигавши да упали светло, извадио је мобилни телефон из џепа јакне. На екрану је светлуцала порука од Лане, али није је прочитао. Укуцао је Емин број телефона, који је знао напамет, у намери да напише поруку. Обема рукама држао је телефон, палчевима спремним за типкање. Застао је, предомишљајући се.
- Појавио се плави текстуални облачић. Порука је послата.
Др Наташа Димитријевић: БИОГРАФИЈА
Наташа Димитријевић рођена је 16. марта 1979. године у Лесковцу, где је завршила осмогодишње и гимназијско образовање. Дипломирала је на Економском факултету у Нишу 2004. године. На истом факултету 2010. године одбранила је магистарску тезу под називом „Значај друштвене одговорности предузећа у савременим условима пословања“. Докторат економских наука стекла је одбраном докторске дисертације 2016. године на тему „Пословна етика, друштвена одговорност и конкурентска предност предузећа”, на Факултету за финансије, банкарство и ревизију, Универзитета Браћа Карић у Београду.
Др Наташа Димитријевић тренутно је шеф рачуноводства у Прекршајном суду у Лесковцу. Од 2005. године ради у ОШ ’’Коста Стаменковић’’ у Лесковцу на рачуноводственим пословима. Након тога, запошљава се 2006. године у средњој Трговинско-туристичкој школи у Лесковцу, где обавља послове професора економске групе предмета. Од 2008. године ради у Регионалном гаранцијском фонду за јужну Србију где обавља функцију в.д. директора. Од 2009. године обавља послове сарадника директора за економска питања у Агенцији за локално економски развој у Лесковцу.
Похађала је 2010. Универзитет социјалдемократије (UNISD), у организацији Центара за студије социјалне демократије и Фондације Friedrich Ebert Stiftung. Током 2012. године учествовала је у образовном програму „Управљање пројектним циклусом у пројектима финансираним од стране EU“, Београдске отворене школе. Теме са ових студија су уско повезане са етиком и друштвено одговорним пословањем.
Ангажована је у оквиру USAID пројекта за реформу судства као члан радне групе за Приступ суду. У оквиру овог пројекта учествовала је на студијском путовању у Америци на тему управљања судском администрацијом. Такође, учесница је студијског путовања у Брижу (Белгији) у оквиру пројекта Speak European – Канцеларије за европске интеграције, при чему је три недеље похађала наставу о Европској унију на Европском колеџу.
Наташа Димитријевић удата је и мајка двоје деце.
др Наташа Димитријевић
