Црква Оџаклија, посвећена Рођењу Пресвете Богородице, специфична по свом изгледу, нарочито по оџаку по коме је и добила назив, представља једну од знаменитости Лесковца.
- За цркву се везују две легенде о изградњи. Обе легенде величају домишљатост Лесковчана и истрајност у својој намери да подигну цркву упркос забрани од стране Турака. По првој легенди Лесковчани су саградили цркву са оџаком и огњиштем као кућу своме свештенику, а када су их Турци упитали зашто граде толику кућу једном човеку, они су одговорили како би могли сви да стану када дођу у посету попу.
- Друга легенда казује да су Лесковчани успели да поткупе турске власти да саграде цркву, али су локални Турци како би их одвратили рекли да црква не сме бити већа од једне бивоље коже. Лесковчани су се досетили па су кожу исекли на траке и њима уоквирили простор на коме ће подићи цркву. На простору данашње цркве Оџаклије вероватно је постојала старија црква која је уништена или оштећена приликом Првог српског устанка.
Црква коју данас познајемо обновљена је 1839. године и поново 1850. године када су по свој прилици санирана оштећена из устанка 1841. године. Ова црква је служила као градска црква све до изградње Цркве Свете Тројице 1931. године, а након Другог светског рата она је препуштена зубу времена. Под притиском снега 1963. године кров цркве се урушио, а због недостатка новца у реновирање се кренуло тек почетком седамдесетих година, док је у богослужбено стање црква доведена тек 1992. године.
У недељу 22. септембра, садашњи патријарх СПЦ, а тадашњи епископ нишки Иринеј осветио је Цркву. После урушења црквеног крова 1963. година, тадашње градске власте су се намериле да сруше ову цркву и да не њеном месту подигну парк са бетонским крстом као споменом на постојање ове цркве, срећом овај план никада није реализован.
- Црква Оџаклија припада типу тробродних базилика, њена најспецифичнија одлика оџак, који се налазио се са спољне стране, срушио се заједно са кровом 1963. године, од њега је остало само огњиште у цркви. У зидове цркве уграђени су земљани лонци чији су грлићи били окренути ка унутрашњости цркве ради боље акустике. Приликом реконструкције они су затворени. Иконстас у цркви, као и епископски престо, дела су копаничара (резбара) Зафира Димитријевића са краја XIX века.
- Стари костур иконостаса, који је био сав у дуборезу, због веома лошег стања у коме се налазио, замењен је новим, а од старог иконостаса сачуван је само горњи украсни слој и велики крст који и данас стоје на костуру. Звоник цркве подигнут је 6. септембра 1879. године у част ослобођења Лесковца од Турака, мада је вероватно да је и пре њега на том месту стајао старији звоник.
Извор: Небојша Димитријевић: Лесковац 101
