Александар је већ неко време слутио да је њиховој вези дошао крај. Крај се увек некако чинио далек, нешто што се дешава другима. Не и њима, њиховој идиличној вези. Сада, из ове поражавајуће перспективе, њихов однос је био све само не идиличан. Ипак, тако је деловао свету. Тако су себе заваравали.
- Шетао је парком већ дуже време, лаганим корацима, уплетен у своје мисли. Где су погрешили? Шта је кренуло наопако? Питања су се ређала, једно за другим. Као да су се такмичила које ће пре да се наметне својом генијалношћу. Од тога му је још горе било. Изашао је напоље како би се средио, како би се смирио. Потрeбан му је био свеж ваздух и расплетеност мисли у глави. Сада, као да су са сваким кораком, ципеле носиле све већи терет.
- Крај. Сурова, тешка, разарајућа реч. Крај никад не долази изненада. Подмукло се прикрада, мало помало. Ујутру – кад отвориш очи, ноћу – предсказује се у сну. Вукао га је са собом свуда, док му се кончићи нису распарали. Наслућивао је његово присуство, док је, уз смешак, водио лаке разговоре са људима. Окретао му је главу док је испијао кафу на паузи, наводно задубљен у магазин. Лактом би га гуркао сваки пут кад би му се Крај приближио. Све у нади да ће га отерати. Човек тако лако себе обмањује. За то му школа не треба.
- И еве, шетају парком. Крај и он, Александар. Као два добра, стара познаника. Добро ту си! – рече Александар, готово уз смешак. Две девојке које су прошле поред њега у чуду га погледаше. Александар схвати да је био превише гласан. Застаде. Не може овако даље. Ноге су се већ умориле, осећао је малаксалост и губитак воље. Уз одсечан уздах, сео је на клупу. Крај је са својим распуштеним кончићима сео крај њега. Тишина је испунила простор међу њима. Јер Крај је углавном ћутљив и тих. Својом тишином испуњавао је сваки празан простор.
- Како даље сам? – последње питање се пришуња у Александровој глави. Тишина. Нико му није понудио одговор. Мисли су се ућутале. Све је у њему утихнуло. Обузе га безнађе и невероватна туга. Као да су се у његовом телу појавиле ситне, многобројне коцкице, испуњене празнином. Недостајали су делићи, садржина који ће да их испуни.
- Превише је тешко! – помисли. Не може овако! Не сме овако са собом! Александар прочисти грло и усправи леђа. Грицну доњу усну. У њему се покрену механизам самоодбране. Крајичком ока погледа у страну, на место где је седео дроњави Крај. Овај беше загледан негде далеко испред себе, очаран погледом, као хипнотисан. Александар се начас збуни. Чему то Крај може да се весели? Чему да се нада?
- А онда, као да се и сам досети нечега. Па лагано окрену главу и поглед упути далеко испред себе. Дах му се начас зауставио. Помало у чуду, раздвоји усне и широм отвори очи.
- Пролеће је! Пролеће. Зенице му се испунише осунчаним цвећем и беспрекорним бојама дрвећа. Шаке, које су му до тада биле у грчевитом стиску, сада је отворао сасвим полако. Ту пред њим, дешавао се Живот. Све његове тајне моћи које до сада није видео. Пред којим је ужурбано пролазио. Остављајући за собом мале, животне лепоте и радости. Простор око њега више није испуњавала празнина већ мирис пролећа. Савршенство које ни један парфем није могао да копира.
- Александар помисли како је свет баш онакав каквим га ми, у датом тренутку, видимо. Поред њега није седео дроњави Крај, већ ведри, нови Почетак. Загледан далеко испред себе, сав озарен лепотом која га окружује. Левом је руком стезао Александрове прсте. Гест који је говорио – ниси сам.
- Тада се Александар осети лаким и полетним. Решен да се препусти току живота, где су Крај и Почетак једно те исто.
др Наташа Димитријевић
Др Наташа Димитријевић: БИОГРАФИЈА
Наташа Димитријевић рођена је 16. марта 1979. године у Лесковцу, где је завршила осмогодишње и гимназијско образовање. Дипломирала је на Економском факултету у Нишу 2004. године. На истом факултету 2010. године одбранила је магистарску тезу под називом „Значај друштвене одговорности предузећа у савременим условима пословања“. Докторат економских наука стекла је одбраном докторске дисертације 2016. године на тему „Пословна етика, друштвена одговорност и конкурентска предност предузећа”, на Факултету за финансије, банкарство и ревизију, Универзитета Браћа Карић у Београду.
Др Наташа Димитријевић тренутно је шеф рачуноводства у Прекршајном суду у Лесковцу. Од 2005. године ради у ОШ ’’Коста Стаменковић’’ у Лесковцу на рачуноводственим пословима. Након тога, запошљава се 2006. године у средњој Трговинско-туристичкој школи у Лесковцу, где обавља послове професора економске групе предмета. Од 2008. године ради у Регионалном гаранцијском фонду за јужну Србију где обавља функцију в.д. директора. Од 2009. године обавља послове сарадника директора за економска питања у Агенцији за локално економски развој у Лесковцу.
Похађала је 2010. Универзитет социјалдемократије (UNISD), у организацији Центара за студије социјалне демократије и Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Током 2012. године учествовала је у образовном програму „Управљање пројектним циклусом у пројектима финансираним од стране ЕУ“, Београдске отворене школе. Теме са ових студија су уско повезане са етиком и друштвено одговорним пословањем.
Ангажована је у оквиру USAID пројекта за реформу судства као члан радне групе за Приступ суду. У оквиру овог пројекта учествовала је на студијском путовању у Америци на тему управљања судском администрацијом. Такође, учесница је студијског путовања у Брижу (Белгији) у оквиру пројекта Speak European – Канцеларије за европске интеграције, при чему је три недеље похађала наставу о Европској Унију на Европском Колеџу.
Наташа Димитријевић удата је и мајка двоје деце.
