Kratka priča: Gvozden krevet. Kad su Gorča – “Trenjka”, i Spasa – “Drenjka”, rabotili, u čuvenu fabriku, na kreveti, i gvozden sobni nameštaj, te sapuni, te, peraći, i mirisavi, na parfimeriju, i kosmetiku. Trajka Đorđevića – Kukara”. – Vikaše Trenjka kad, završi smenu.- Da vidite, kako izgleda gazda, njegova gazdarica, i deca, koja učiše, čkole, po Jevropske metropole, da unaprediv, svoj biznis, i rabotu, svoju čuvenu familiju i varoš Leskovac. – Drenjka i ja, nesmo imali, budilnik nego, nogu, pred nogu, kad zapojev prvi petlovi, mi od Konval’k, preko prugu, dođemo do vrata, na fabriku, pa ako se neki put, prevarimo i omašimo, za, sat il dva, da dođemo porano, mi se vrnemo doma, da, pospijemo još malko, pa mi, se na men’, dešavalo, da me majka povika, Drenjke! Drenjke! – O, mamo! Aj, će zadocniš na rabotu u fabriku-. A kad dođe red za platu, gazda, mu davaše, po kilo, brašno, a Trenjka bi dobija, mirisni, sapunčiki, mesto, platu. Jes’, jes’, ži’, mi ti! – Teško se živelo. – Šparalo se, ako neki pa prebaci normu, pa iščuka i neki dinar, preko kilo,brašno, toj kolko da, se odene u štofane pantalone, i sako, i šimi cipele, s kačket.-Takoj! – Da, izvede devojče u Kino Kostić, kupi bileti za film. – Semke se nesu grickale, unutra,samo, napolje pred bijoskop u Široku Čaršiju, i nesu davali, da se štipev za dupe, udavače,kad počne film, i utuli se svetlo. – Sanjaja sam od gvozden krevet, kak’v, smo pravili, u fabriku, da ga kupujem ,i kako spijem na njega, s jastuk i posteljinu ko čuveni Nikola Tesla u još čuveniji Hotel, Newyorker.-I ja sam malko spaja, od premor, u fabriku po 4-5,sati, u vr’glavu.-Smićala mi je mašinska buka.- Imaja sam i ja beli golubovi,i golubicu Živku.-Ranija sam golubi s mumuruz, što, otkinem za adet, kad bi se vrćaja, iz fabriku kroz polje.- A, posle bi kupovaja na mericu, što kupim u subotu,od seljaci, u pazarni dan, na Leskovački pijac.- Maštaja sam da ću s moje devojče ko bonbonče, Zoricu, da budem ženjet, pa da, spijemo u gvozden krevet.- -Još mlogo voda, je protekla kroz reku, Veternicu, i još mlogo pare, sam trebaja, da ušparam, pa da legnem u gvozden krevet,po poslednju modu, iz fabriku, Trajka Đorđevića – Kukara.
Piše: Dušan Dojčinović
Napomena: Preneto onako kako je autor i napisao
