Наших вода је, оцењује др Небојша Вељковић, аутор недавно изашле „Еколошке читанке“, забрињавајуће мање, јер анализа показује да је просечни протицај на профилу Љубичевски мост на Великој Морави, пре улива у Дунав, опао за 18 одсто
- Дан еколошког дуга Србије календарски почиње све раније и прошле године био је 18. јула, а претпрошле у еколошки дуг ушли смо 30. јула. Управљања „домаћим” водним ресурсима, који настају на националној територији, пример је како Србија данас позајмљује будућност од сопствене деце, констатује др Небојша Вељковић, који је дуго радио у Агенције за заштиту животне средине, а недавно је изашла из штампе његова „Еколошка читанка“.
- Оно што је убрзало моје опредељење да осмислим радни оквир садржаја ове публикације, који сам насловио „Еколошка читанка“, збило се 15. марта 2020. године са неизвесношћу повратка моје супруге због одлагања лета којим је требало да се врати са мадридског аеродрома. Исте вечери, у Србији је уведено ванредно стање. Четрнаестодневну самоизолацију коју је супруга добила те вечери на Београдском аеродрому, свакодневна полицијска провера боравка код куће, касније продужење самоизолације за још две недеље и наша стрепња од могуће заразе био је мој велики, вели др Вељковић.
- Наших вода је, оцењује др Вељковић, забрињавајуће мање, јер анализа показује да је просечни протицај на профилу Љубичевски мост на Великој Морави, пре улива у Дунав, за период 1951-1980. у односу на 1981–2017. годину опао за 18 одсто.
- Вељковић појашњава да је за разумевање глобалног утицаја и регионалних последица климатских промена на водни биланс добар пример управо Србија. На нашој територији формира се проток од око 16 милијарди кубних метара домицилних вода, што износи свега осам одсто од укупног отицаја. Ситуација је још неповољнија када се узме у обзир просторна и временска неравномерност протицаја, а посебно дуго трајање малих вода тамо где су потребе највеће.
- Говорећи о утицају мини-хидроелетрана на животну средину, истиче да су стручњаци „недвосмислени да је такво коришћење хидро-енергетског потенцијала у нашим условима велика еколошка штета уз мали енергетски добитак“.
- Никада раније јавност и наука нису биле толико блиске у ставовима, о чему убедљиво говори мештанин многих планинског села. Ово није борба за и против мини-хидроелектрана (МХЕ), већ борба за државу, закључује Лесковчанин др Небојша Вељковић.
- Од некадашњих југословенских република, вели Вељковић, Словенија је 2019. године прва ушла у еколошки дуг, и то 27. априла. Еколошки рачун за Словенију показује да њен природни биолошки капацитет износи 2,2 глобална хектара по становнику, док „присвојена носивост” у виду годишње производње добара и услуга на националној територији – еколошки отисак 5,1 глобални хектар по становнику. Разлика ове две еколошке величине показује дефицит биокапацитета и за Словенију износи – 2,9 глобалних хектара по становнику. Компаративно, еколошки рачун за Србију показује да њен природни биолошки капацитет износи 1,7, док је еколошки отисак три, а дефицит биокапацитета –1,3 глобална хектара по становнику.
О АУТОРУ
Небојша Вељковић рођен је у Лесковцу 1955. године где је завршио гимназију, дипломирао је на Грађевинском факултету у Нишу на хидротехничко-конструкторском смеру. На Медицинском факултету у Београду завршио је специјалистичке студије из санитарне технике, магистрирао и докторирао на Факултету заштите на раду у Нишу на смеру за заштиту животне средине. Радио је у Агенцији за заштиту животне средине/ Министарство заштите животне средине Републике Србије до одласка у пензију фебруару 2020. године, на радном месту начелника Одељења за мониторинг квалитета воде и седимента у звању вишег саветника. Био је уредник и коаутор шест публикација из тематике надлежности Агенције за заштиту животне средине и аутор и коаутор осамдесет стручних и научних радова објављених у часописима националног и међународног значаја.
О публикацији „Еколошка читанка“
„Еколошка читанка“ на прави начин одсликава свог аутора и његов приступ било којој теми, максимално озбиљно и аналитично, али и са оном специфичном дозом хумора и сатире, својственог поднебљу југа Србије из кога долази, оцењује проф. др Драган Повреновић, а доц. др Владимир Павићевић наглашава: Са сигурношћу истичем да је „Еколошка читанка“ изузетно занимљива, садржајна и актуелна публикација коју са великим задовољством препоручујем свима који су интелектуално знатижељни да усаврше и надограде посебна стручна знања, као и општу културу у области екологије и заштите животне средине.
