Мр Зоран Јовановић, главни сарадник у Служби за услуге, продају и маркетинг у пошти у Лесковцу, слободно време испуњава пишући поезију и прозу, а опробао се и у састављању афоризама.
- О томе каква је вредност оног што напише, најбоље сведочи прегршт награда које је добио за свој предани и плодни рад. На списку је преко 50 награда на конкурсима у Србији, Македонији, Хрватској, Словенији, Републици Српској, Русији и Јапану, а радови су му објављени у преко 200 зборника, заједничких збирки и антологија.
- Зоран је објавио три збирке песама: „Нит” (2015.), „Нада” (2017.) и „Зов” (2019.), збирку афоризама „Прст судбине” (2017) и збирку кратких прича на лесковачком дијалекту „Вика ми Лејка” (2019), а у припреми су збирка песама „Бело перо”, збирка афоризама „Гледам своја посла” и наставак прича на дијалекту – „Ете ги па”.
- Песме и приче превођене су му на Словеначки, Македонски, Руски, Бугарски, Јапански, Португалски, Шведски, а било је и оних објављених у Бразилу и Аустралији.
- Ево неколико његових афоризама:
- „Спасимо реке! Ако их ставе у цеви нећемо имати где да бацамо ђубре.”
- „Моја жена је од мајке наследила змијско тело. Језик је остао ташти.”
- „Молим те, Боже, дај ми грешницу. Са светицама превише грешим.”
- „Изгубио сам чуло укуса. Сад могу да једем и оно што ташта спреми.”
- „Да ми није таште, никад не бих био комплетна личност. Родила ми је лепшу половину.”
Напомена:
- Прилог објављен у гласилу Поште Србије; преносимо га са ФБ странице мр Зорана Јовановића
