Сатирична цртица: Тета Деса, није као пре.
Како су тета Десанку Максимовић избацили из лектире, па поново одлучили да је врате у библиотечку јединицу на Вождовцу, кажу да није ко пре.
Гунђарила је с тета Десом и наставница српског језика у пензији, матора, Дана – Баракуда, у оном одељењу библиотеке за одрасле, мислим да не, знате већ на коју госпођу мислим.
Е, она се јада, и колегеницама шта, ако дођу опет да изнова читају моју књигу: Изабране песме.
– Ма, опуштено, тета Десо, слажите,” да је на читању!”
– Хм. Не знам, опет ми је нека трема, страх.
Попијте онда, један “леxилијим”. – Слаба вајда, мени и бенседин”, дође ко аспирин!”
-Е, па тета Десо, Ви узмите, нешто јаче, лирику, или нека то буде проза(к).
И ето је једно јутро тета Деса, на вратима библиотеке, води неки монолог, мумла нешто себи у браду и гунђари, ништа је не разумеш само, понавља ко папагај, :”Ах та лирика! – Ах та лирика!”
-Па неће данашњи клинци само читају Тик – ток, и фејсбук.
Такве су данашње генерације!
– Не знају шта је лирика или проза!
Можда само шта је “прозак”.
– И како који корисник наброји неку од књига на позајмицу на читање, она само :”А!? – А!? – А!?”
– Одсутна, не чује као да је глува, да јој се, боже ме прости, само понавља, као папагај!
-Није тета Деса, као што је била, кад Вам ја кажем!
Душан Дојчиновић
