Брата и сапутника у аутобусу не можеш бирати. Што ти западне, то ти је. Ове народне мудрости сетио сам се кад је поред мене села жена шездесетих година, погабаритна, кестењасте косе, лепог руменог лица, бујних груди, црних очију и снажних руку које, то се лако дало уочити, нису оскудевале у тежим пословима. Велику, препуну торбу, смести на пртљажник изнад седишта, у које се сручи као да је пала са другог спрата, гласно уздахнувши, уз псовку: “Jебем ти аутобус, боље да сам ишла сас воз.
Овде видети комплетну причу:
