ЛЕСКОВАЦ – Зоран Пешић, мастер музичке педагогије (незапослен), сликао је родни град са Хисара, “Поглед из мог гнезда”.
П.С.
ЛЕСКОВАЦ – Небојша Димитријевић, аутор монографије „Лесковац 101“, одговара на питање о чувеном брду Хисар. Брдо Хисар налази се на југозападној периферији Лесковца и представља доминатно узвишење (341 метар надморске висине) у овом делу Лесковачке котлине. Због свог доминатног положаја са којег се могао контролисати већи део Лесковачке котлине као и комуникациони правац који је пратио долине рекa Ветернице и Јабланице, Хисар је још од појаве првих људских заједница представљао примамљиво место за изградњу насеља.
На брду Хисар пронађени су остаци архитектуре и материјалне културе из периода млађег каменог доба, бронзаног доба, гвозденог доба, античког доба, римског доба, византијског доба, средњeг века, турске окупације и модерног доба. Све и свему Хисар у себи крије скоро 8.000 година историје Лесковца, од самог почетка досељавања људи у овај крај па све до данашњих дана. Налази руде гвожђа, млинова за њено ситњење, пећи, дуваљки, јаме у којима се производио ћумур, огромне количине згуре и неколико гвоздених предмета датованих унутар хронолошке границе од 1350. до 1100. године пре нове ере указују на постојање вероватно најстаријег центра црне металургије у Европи, и то на удаљености од једног километра од центра данашњег града. У будућности се на простору Хисарског платоа планира изградња археолошког парка са научним и културним садржајем који ће представити дугу и богату историју Лесковца.
ТУРОВИЋЕВА ИГЛА
Најпознатији налаз са брда Хисар је чувена „Туровићева игла“, предмет чија је датована старост 3300 година, а који је добио назив по свом проналазачу, археологу аматеру из Лесковца, Шћепану Туровићу. Игла дужина 64,5 сантиметара пронађена је током ископавања 2002. године. Aнализe обављенe у Нуклеарном институту Винчa и лабораторији железаре ,,Сартид― показале су да је игла начињена од чистог гвожђа, тј. без икаквих примеса других метала. У игли нису регистровани ни трагови никла који прате метеорско гвожђе. Како би се отклонила сумња око порекла игле, она је тестирана у односу на амерички еталон гвожђа, који се показао мање чистим од „Туровићеве игле‖ што је довело у питање шта је чему еталон. Истраживањем овог предмета бави се археолог Милорад Стојић, а по последњим незваничним информацијама, она се налази у сефу Археолошког института у Београду или у Народној банци Србије.
