На 54. Чивијади у Шапцу, трећа награда за сатиричну причу припала Милку Стојковићу из Црне Траве.
Милко Стојковић: ВАНЗЕМАЉАЦ НА ПРИВРЕМЕНОМ РАДУ
– Док ми не поправе свемирски брод ја бих волео да нешто радим. Да се на неки начин одужим земљанима на гостопримству и да будем од користи.
– Шта например? Ми вама не можемо дати било који посао само зато што сте имали несрећу да вам се на путу кроз васиону овде поквари летилица, – љубазно ће домаћин гледајући у Ванземаљца, – имате ли можда неку жељу?
– Не посебну, рад сам сваком послу, – скромно ће свемирац, – а шта можете да ми понудите?
– Рецимо уметник.
– Шта ради уметник?
– Можете бити песник, сликар, вајар. Пишете о цвећу, трави, магли, месечини, љубави, растанцима, сузе лијете у песмама или сликате све исто то само бојама на платну, или пак, ако се определите за вајарство правите скулптуре од глине или чега већ и што је неразумљивије то ће бити уважаваније.
– Не делује ми тако лоше.
– Додуше ту нема пара, за живот се сналaзите како знате и умете, а ваш највећи добитак ће бити ако после ваше смрти по вама назову неку блатњаву улицу на крају ове вароши.
– Значи ја нећу за живота знати колики је мој допринос овом друштву? Шта има још?
– Просветитељ.
– А то је?
– Припремате млади нараштај за будући живот. Неког ћете оспособити да буде бизнисмен, неко спортиста, неко директор, неко рудар, неко чистач улица, неко мафијаш, али неко ће временом постане скитница, алкохоличар, распикућа, али све у свему једна хумана и људска професија, многи ће вам много година касније пружити руку и бити вам захвални за успехе у животу.
– Ако сам добро разумео ни ту резултати рада нису загарантовани без обзира колики труд уложио.
– Нажалост ту је неизвесност велика.
– Не бих волео да се по повратку на моју планету хвалим како сам школовао криминалце, знате ми смо народ коме је веома стало до реда, рада и дисциплине. Имате ли још неку понуду?
– Рецимо политичар. Веома уносно занимање.
– То је за мене нешто ново. Чиме бих се бавио ако прихватим?
– Да би вас изабрали обећате бирачима брда и долине, мед и млеко, путеве, лечилишта, правду, нова радна места, борбу против мита и корупције.
– И шта ако прођем селекцију?
– Е, ако прођеш сито ниси обавезан да испуниш ништа од обећаног. За све што се ради узмеш свој проценат, отвориш своје сервисе, агенције, предузећа, смењујеш непослушне, сечеш главе противницима, неком запретиш, неком обећаш, пара се са свих страна слива у твоје џепове.
– Хоће ли ми бити непријатно због тога? Хоће ли да ме гризе савест?
– Можда само мала нелагодност после првог обављеног посла. Али најбољи ресторани, летовалишта, скијалишта за елиту, најлепше жене, све ће то времоном добити боју сласти.
– А гласачи?
– Шта гласачи!? Који гласачи?!
После катке драмске паузе:
– Можете јавити да нема потребе да се мој свемирски брод поправља. Кад почињем са послом?
