„ВЛАСОТИНЦЕ ЈЕ МОЈ МАЛИ ЗАВИЧАЈ, ЗАУВИЈЕК,, – У години јубилеја, у години када Културни центар Власотинца низом манифестација обележава 50 година постојања, синоћ су приређени ,,Поетски дани Даре Секулић“. Реч је о новој манифестацији коју су заједно осмислили и покренули преставници Источног Новог Сарајева и општине Власотинце, односно представља сарадњу ,,Форум театра“ из Новог Сарајева и Културног центра Власотинца. О раду, лику и делу велике српске песникиње Даре Секулић синоћ су говорили проф. др Сунчица Денић, проф. др Станислав Станковић, песник Мирослав Михајловић Цера и Горица Павловић Рајковић, професор на Високој школи за васпитаче струковних студија у Алексинцу.
Уводећи присутне у књижевно вече проф. др Станислав Станковић се осврнуо на Дарин пут од места рођења Кордунског Љесковца до Власотинца а потом и Сарајева. Говорио је о свом познанству и друговању са једном од сигурно најважнијег представника српског послератног модернизма, подсетивши на Дарино учествовање на Песничком часу, традиционалној манифестацији која ће се ове године организовати по 30.пут. Ове вечери подсетио је на Дарин долазак у Власотинце и њених речи да су Власотинце и Ариље два најлепша места у Србији. Дари се Власотинце толико допало да је говорила: ,,Власотинце је мој мали завичај, заувијек“. .Наша варошица је за Дару била дом за којим је жудила и сан који никада није одсањан.Тако је шетала Власотинцем,посебно поред реке Власине, обилазила шуме, брала биље…
,,Десанка Максимовић, Дара Секулић и Даринка Јеврић чувари су нашег језика јер њихова поетика чува језик нашег народа“ , посебно је истакао проф. др Станислав Станковић.
Сећајући се сусрета са Даром Секулић, проф. др Сунчица Денић је рекла да је Дара као прогнаник најпре свратила на Косово и Метохију, где су се и упознале. Животни пут Дару је довео до Власотинца, где се тихо и без ридања, после и са видним задовољством готово чистом срећом, као у бајци, стопила са Власотинцем и Власотинчанима.Улазила је она тако у власотиначке домове и душе, певајући надахнуто о ономе што је Власотинце чинило за њу.
Говорећи о поетици Даре Секулић, професорка Денић је казала да је Дара песник симбола, да свака њена песма упућује на оно што је било, што јесте или биће. Дара није стварала поезију и како је сама говорила, она је живела своју поезију.
Свог сусрета са Даром у Врању присетио се и песник Мирослав Михајловић Цера, који је овом приликом казивао своју песму писану на призренско-тимочком дијалекту.
О својим учешћима на песничким часовима када је најчешће рецитовала поезију Даре Секулић присетила се и Горица Павловић Рајковић.
Све присутне, путем видео бима, поздравио је Витомир Митрић из Новог Сарајева.
Након беседе о великој српској песникињи Дари Секулић, присутни су имали част да премијерно уживају у новом филму Небојше Илића Илкета ,,Дара у Власотинцу“.
