ЛЕСКОВАЦ – Лесковац је још 1869. године имао народну читаоницу, нешто касније и две књижнице и штампарију. Лесковачку читаоницу основао је наставник Лука Дожудић почетком осамдесетих година XIX века, а градску читаоницу ,,Касина’’ водили су наставници Гимназије.[1]
Прво певачко друштво ,,Бранко’’ основано је у Лесковцу јануара 1887. године. Месец дана после тога одржана је и прва скупштина. Две године касније, друштво је престало да ради, али је 1890. године обновљено. Значајну улогу у раду друштва имали су наставници Гимназије. Од 1894. године за хоровођу је постављен Станислав Бинички. Од 1902. године хоровођа је био Стеван Живковић.[2]
,,Црквени гласник’’, који је излазио од 1887. до 1889. године, први је часопис који се појавио у Лесковцу. Покретач, власник и уредник био је наставник лесковачке Гимназије Димитрије Алексић.[3] Часопис ,,Братство’’ Друштва ,,Св. Сава’’, растурао је његов пододбор, који је основан у Лесковцу 1888. године.[4]
Године 1896. основана је прва позоришна дилетанска група која је употпунила културни живот у граду. Оснивачи су били професори лесковачке Гимназије, а значајну улогу у томе имао је и Радоје Домановић, наставник ове школе (1898), који је тај догађај описао у прововетки ,,Позориште у паланци’’.[5]
Лист ,,Ђачки напредак’’ појавио се 1905. године и излазио је девет година, до 1914. године.[6]
Почетком XX века потекла је иницијатива од текстилних и других фабричких радника за оснивање културно-уметничког друштва. Најпре је у кафани ,,Централ’’ 1904. године основана културно-уметничка група чији је председник био Никола Костић Андикаљ. Група је имала две секције: дилетанску и рецитаторску. Први позоришни комад који је дилетанска група припремила био је ,,Циганка’’. Културно-уметничка група је од 1906. године радила као културно-уметничко друштво ,,Абрашевић’’ у коме је формирана и хорска секција названа Радничко певачко друштво. Поред приредби у Лесковцу и околним градовима, КУД ,,Абрашевић’’ је учествовао у првомајским прославама и другим манифестацијама. Балкански и Први светски рат прекинули су рад овог друштва.[7]
У културном животу Лесковца крајем XIX и почетком XX века било је значајних личности. Један од њих је Димитрије Алексић, уредник ,,Црквеног гласника’’, свештеник који је био и писац многих песама и приповедака с мотивима из библије и црквене историје.
Јосиф Костић је 1891. године написао своје успомене о ослобођењу Лесковца, Власотинца и околине, а Глиша Костић је 1898. године штампао своје успомене о школовању у Лесковцу.
Радоје Домановић је врло кратко боравио у Лесковцу. Запажени драмски писац, глумац и редитељ био је Сима Бунић, рођен 1882. године у Лесковцу. Завршио је шест разреда Гимназије. Био је руководилац позоришне групе и врло интензивно се бавио овим послом од 1905. до смрти 1914. године. Најпопуларнија је била његова комедија ,,Дочек крања Милана у Лесковцу’’. Писао је и песме и сарађивао у нишком листу ,,Позориштанце’’.
Учитељ Владимир Петровић испитивао је народни живот и обичаје у селима Разгојни, Грдашници, Горњој и Доњој Локошници и сакупио је малу збирку лирских народних песама. Заједно са учитељем Крстом Димитријевићем штампао је и два дечја алманаха. Учитељ Димитријевић је објавио један број прича и пословица, а учитељ Ђорђе Стојановић малу збирку прича и једну приповетку из сеоског живота. У брошури ,,Српски језик као средство за учвршћивање морала и подизање народног благостања’’ учитељ Арсеније Шијаковић се залагао за просвећивање народа.[8]
[1]Сто година Лесковачке гимназије 1879-1979, Лесковац 1979; С. Димитријевић: Историја Лесковца и околине 1918-1928.
[2] С. Димитријевић: ,,Стари Лесковац као просветни и културни центар’’, Лесковац, 1950.
[3] Сто година лесковачке Гимназије 1879-1979, Лесковац, 1979.
[4] Историја Лесковца, стр. 158.
[5] Н.Тимченко: ,,Фрагменти из историје лесковачког позоришта’’ I (1896-1941), Лесковац, 1967.
[6] С.Димитријевић: ,,Стари Лесковац као просветни и културни центар’’, Лесковац, 1950.
[7] Историја Лесковац, стр, 158; Видети опширније – проф. др Д. Кулић: Коста, Лесковац 1931; Шесдесет година рада КУД ,,Абрашевић у Лесковцу 1905-1965’’, Лесковац 1966.
[8] Историја Лесковца, стр 159-160, Београд 1992; Опширније – Глиша Костић: Ча Митина школа, Београд 1898; Јосиф Костић: Ослобођење града Лесковца, Власотинца и околине, Лесковац 1988; С. Димитријевић: Историја Лесковца и околине (1918-1928), Лесковац 1983; Н. Тимченко: Фрагменти из историје лесковачког позоришта I (1896-1941), Лесковац 1967.
Фото: ФБ – Стари Лесковац
