Film o srpskoj špijunki Veri Pešić – Nikola Ilić: “Vera Pešić u vrtlogu špijunaže”, studija

Film o srpskoj špijunki Veri Pešić. – Autor: Danilo Kocić | Izvor: Južne vesti | Objavljeno: 15.03.2011.LESKOVAC – Životopis Leskovčanke Vere Pešić, najpoznatije i najlepše srpske špijunke, četvostrukog agenta, po svemu sudeći, biće predložak za film koji bi trebalo da snimi RTV Srbije.

Istoričar i publicista iz Leskovca Nikola P. Ilić objavio je pre nekoliko godina knjigu „Vera Pešić u vrtlogu špijunaže“ gde je detaljno predstavljen njen život i rad.

– Prikupio sam dvostruko više materijala, odnosno građe nego što se našlo u knjizi i nameravam, ako me zdravlje posluži, da napišem novu knjigu, jer je prvo izdanje davno rasprodato – kaže Nikola P. Ilić.

Nikola P. Ilić, istoričar i publicista – Leskovac: „Vera Pešić u vrtlogu špijunaže“

Vera Pešić je rođena u Leskovcu 1919. godine, gde je završila osnovnu školu i pohađala gimnaziju. Vrlo mlada se udala, ali se posle dve godine razvodi i odlazi za Beograd. Primljena je u rad u tzv. kontraobaveštajno odeljenje, a uoči Drugo svetskog rata prihvataju je obaveštajne službe Britanije, Francuske i Nemačke, jer je pored nesporne lepote i snažljivosti, znala strane jezike.

„Srpska Mata Hari“ bila je četvostruki agent. Zbog špijunaže, uhapsila ju je beogradska policija, ali je na intervenciju Vlade Nemačke, namesnik knez Pavle Karađorđević naredio da je puste iz zatvora.

U Beču se lečila od zadobijenih rana i radila kao dopisnik jednog nemačkog lista i obaveštajac. Aprilski rat ju je zatekao u Lebanu, kod njene majke, a 14. aprila 1941. godine Nemci su je odveli u Beograd da radi u centrali Gestapoa za Srbiju. Vera Pešić je odlučivala ko će biti streljan, zadržan u logoru, vrbovan ili pušten na slobodu.

Održavala je vezu sa komunistima na jugu Srbije preko partizana dr Milivoja Perovića, koji je posle rata postao profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Četnici Gorskog štaba 110, po poternici britanske obaveštajne službe, uhapsili su je u Sijarinskoj Banji 3. septembra 1943. godine i na Kopaoniku je osudili na smrt.

U Sijarinskoj Banji, 18. marta 1944. godine, streljana je, a, kako je zapisao Saša Hadži Tančić, jedan od recenzenata knjige Nikole P Ilića, „srpska Mata Hari pred streljačkim vodom bila je isto ono dete što je iz srbijanske zabiti opsluživalo sile zla, misleći da svetu obećava dobro“.

– Vera Pešić, koja je znala nekoliko jezika, bavila se i pisanjem. Priredila je dve knjige „Srpska čitanka“ i „Kalendar za 1942. godinu“, a takođe je opisala susret sa Hitlerom, Nedićem i mnogim ljudima toga doba – kaže Nikola P. Ilić, jedan od najplodnijih leskovačkih istoričara i publicista.