Narodna biblioteka “Desanka Maksimović”: “Guslarsko veče u slavu “Gorskog vijenca”

Loading

У галерији Народне библиотеке „Десанка Максимовић“ синоћ се тражило место више, а повод је било „Гусларско вече у славу Горског вијенца“. Наиме, власотиначка библиотека је синоћњим програмом обележила 175 година од првог издања Горског вијенца, који се сматра једним од првих дела штампаним на народном језику. У програму су учествовали чланови Удружења гуслара и писаца епске поезије Горња Јабланица из Медвеђе. Предавање о Петру Петровићу Његошу и његовом најпознатијем делу одржао је проф. др Горан Максимовићем са Филозофског факултета у Нишу.
Вече је молитвом благословио о. Никола Пешић, свештеник власотиначке цркве. Потом је присутне поздравио директор библиотеке Срба Такић, истичући да га радује да су Власотинчани, више него што је очекивао, заинтересовани за лик и дело једног од најмисаонијег и најталентованијег песника српског језика Петра Петровића Његоша.
„Када смо летос тражили повод да признати професор Горан Максимовић буде гост наше установе договорено је да то буде 175. годишњица од издавања Горског вијенца. Уз једну овакву националну тему некако је логично било да буду наши гости чланови Удружења гуслара и писаца епске поезије Горња Јабланица из Медвеђе“, рекао је између осталог Срба Такић, директор библиотеке.
Затим су присутне поздравили Радослав Додеровић, Видак Аџић, Миљан Токовић и Милан Додеровић, изводећи на гуслама делове из Горског вијенца: Сан Вука Мандушића, монолозима владике Данила и игумана Стефана.
„Веома ми је драго да после Цетиња, Новог Сада и многих других градова широм српских земаља са овом темом будем гост Власотинца. У последњих неколико година, сваке године у другом граду у српској средини, обележава се Његошев дан. Поред 175. година од првог издања Горског вијенца, прилика је била и за сећање на 1847. годину која је веома значајна за целокупну српску књижевност и културу. Горски вијенац се 175 година непрестано изучава, као и његов културолошки и лингвистички значај. У ствари, Његош је био песник који је те две велике теме увео у српску књижевност. Једна је национално-историјска визија света и судбина српског народа, а друга је космичка судбина човека. Тако да Његошу дугујемо много више него што знамо и можемо претпоставити“, рекао је у уводној речи проф. др Горан Максимовић, који предаје Српску књижевност 18. и 19. века на Филозофском факултету у Нишу.
Он је овом приликом предавање поделио на два дела, тако да је у првом делу говорио о Његошевој биографији и значају 1847. године за српску књижевност. У другом делу проф. Максимовић је говорио о настанку, значају и поетици Горског вијенца. Интересантан је и податак да је за 175 година Горски вијенац штампан у преко 460 издања на 30 језика.
„Првобитни назив овог дела био је „Извита искра“, чиме се указује на исконску тежњу српског народа за слободом, а како је дошло до промене назива нема прецизних података да ли је то урадио Његош сам или у сарадњи са својим сарадницима. Захваљујући овом књижевном делу и Његошу може се рећи да српски народ припада највећим народима на свету, не по бројности него по идентитету. Горски вијенац је типично романтичарско дело, није драма иако има тај концепт, Није еп иако садржи епска певања, није лирска поезија иако садржи лирске исказе и лирске песме“, казао је проф. Максимовић.
Иначе, 1847. године на народном језику објављене су: књиге песама Бранка Радичевића, превод Новог завета Вука Караџића, Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића, а у Бечу је одштампан Горски вијенац, преноси “Власина.”

Recommended For You

About the Author: danilo kocic