ЛЕСКОВАЦ – Лесковачка котлина представља веома важну комуникацијску тачку на простору централног Балкана и у њој су концентрисана природна богатства у виду река и плодне земље. Захваљујући овим погодностима људске заједнице почеле су да насељавају овај крај веома рано у праисторији. Први трагови насељавања људи на територији Лесковачке котлине стари су око 8.000 година и потичу из периода млађег каменог доба познатог као неолит. Неолит је период у коме долази до великих промена у начину људског живота. Велике климатске промене које су се десиле пре око 11.000 година (крај последњег леденог доба и почетак топлије климе) омогућиле су развој пољопривреде и настанак првих седелачких заједница. Током овог периода људи су живели у кућама које су израђивали од земље и дрвета, користили су покућство израђено од глине, а оружје и оруђе израђивали су од кости и камена. Људи у неолиту нису користили писмо тако да сазнања о њиховим начинима живота и привређивања добијамо ископавањем материјалних остатака који су оставили за собом. Простор Балканског полуострва током неолита насељавало је неколико група људских заједница међу којима су постојале одређене разлике у материјалној култури, стога су им археолози, како би могли да их одреде просторно и временски, надевали модерна имена, обично према именима модерних насеља у чијој је близини нека култура први пут откривена. На територији Лесковца се током неолита развијају две културе: старија Старчевачка и њена наследница, у археологији много познатија Винчанска култура. Најстарији трагови насеља на простору Лесковачке котлине налазе се у атарима села Бобиште, Винарце, Братмиловце, Чекмин итд. Остатке ових насеља људи свакодневно налазе приликом копања темеља за куће или приликом обраде земље.
NARODNI MUZEJ LESKOVAC: Nebojša Dimitrijević, master arheolog, novi direktor
