ВЛАСОТИНЦЕ – Обележавања шездесет година постојања Гинмазије “Стеван Јаковљевић” и Дана школе била су повод за разговор са директором школе Драгишом Поп – Илићем, како би смо још једном потврдили оно што је већ познато, да гимазијско образовање пружа најбољи основ за даље школовање и да ове школе у Србији морају остати стубови средњошколског образовања.
*Гимназија у Власотинцу је током шест деценија свог постојања дала веома успешне људе који су из ваше школе кренули даље ка свету знања и усавршавања?
-Гимназија “Стеван Јаковљевић” је од свог оснивања расадник талената, интелектуалаца, успешних људи у свим областима. Показало се да наши ученици постижу боље резултате на високом образовању, него деца која су похађала средње стручне школе. Велики број гимназијалаца уписује факултете, и што је најважније, велики проценат је оних који завршавају студије и након тога се успешно и озбиљно баве својим кариајерама. Скоро сви лекари у нашој општини били су ђаци Гимназије “Стеван Јаковљевић”, сви наши професори били су и наши ђаци, што такође говори о значају наше школе. Наша школа пружа свеобухватно образовање ученицима, који након средње школе имају добру основу и спремни су да упишу и заврше било који факултет. Широко образовање ученици стичу на оба наша смера, на природно-математичком и друштвено-језичком смеру, каже Драгиша Поп – Илић, директор школе, који је и сам похађао гимназију.
*Међу вашим бившим ученицима је много успешних људи у свим областима, да ли можете да издвојите неке од најуспешнијих?
-То је готово немогуће учинити, а да неког не заборавимо. Гимназија “Стеван Јаковљевић дала је много успешних људи са изузетним каријерама. Планирамо да урадимо билтен у коме ћемо сакупити биографије тих људи, што ће бити и најбоља промоција школе. Имамо врухунске лекаре скоро на свим великим клиникама попут Дедиња и Бежанијске Косе, имамо професоре на многим факултетима, већина власотиначких лекара су бивши гимназијалци, имамо научнике раднике, истраживаче, ИТ стручњаке у Немачкој, Швајцарској, Енглеској, САД… На пример, генерација која је 1963. годиште је дала чак тринаест лекара, истиче директор школе.
*Све средње школе ускоро очекује новина у вези увођења државне матуре, да ли се и ви припремате за ове промене?
-Већ се припремамо за новине које нас очекују 2024. године увођењем државне матуре, што ће обухватити и ученике садашње треће године. Концепт државне матуре припрема се од 2012. године како би се извукле све финесе њене примене у пракси. Идеја је да велика матура буде прелаз између средњег образовања и факултета. Изгубиће се концепт пријемних испита на факултетима. Све ће се завршавати у матичним средњим школама. На основу бодова који се постигну на државној матуре уписиваће се жељени факултети. Матуранти ће обавезно полагати опште предмете, матерњи језик и математику, а изборне ће бирати у складу са својим афинитетима. Ученици свих школа ће општеобразовне предмете полагати у гимназијама. Овакав начин бодовања биће један стрес мање за будуће академце, објашњава Драгиша Поп – Илић.
*Гимназијски професори су одувек били синоним за частан просветарски позив, ваш колектив је доста подмлађен претходних година?
-Кадар у нашој школи је прилично подмлађен изузетно компетентним порофесорима, који се труде да ученицима што боље пренесу знање како би их припремили за оно што их чека током даљег школовања. То су млади људи другачијег кова, људи са новим визијама. Сви су информатички добро потковани што је неопходно за наш посао. Они радо помажу старијим колегама да се снађу са новим технологијама. Ми смо заправо једна велика и сложна породица, једна заједница са визијом да из ове школе изађу добра деца са широком знањем које ће им помоћи током школовања и живота, додаје директор Поп – Илић.
*Имате успешну сарадњу са основним школама и факултетима?
-Сарадња са основним школама на подручју наше општине је одлична и иде у правцу промоције гимназије код ученика осмог разреда и њихових родитеља. Проблем нам представља чињеница да се последњих година рађа мање деце и што су присутне миграције у мањим срединама попут наше. Све то утиче и на смањење броја одељења у средњим школама. Тај проблем имају и факултети приликом уписа студената. Имамо одличну сарадњу са скоро свим факултетима Унивезитета у Нишу и нешто мању сарадњу са Универзитетом у Београду јер је једноставно удаљенији. На многим департманима у Нишу као професори раде бивши ученици наше школе, тако да поред презентација факултета за матуранте, често организујемо и стручна предавања, каже наш саговорник.
Ако је судити по ентузијауму са којим је цео колектив укључен у обележавање јубилеја, ако је судити по бројним ваннаставним активностима и међународним пројектима, ако је судити по успеху ђака у школи и на такмичењима, ако је судити по ентузијазму професора, ово је школа на коју се мора озбиљно рачунати када је у питању средњошколско образовање, преноси лист “Власина”.
