Jeftin performans. – Krenuli ste sitnim koracima u ovu novu 2023. godinu. Naizgled je sve isto. Samo što ste stariji. Verujem i pametniji. Posmatrate ljude oko sebe. Klize kroz dan potpuno neprimetno, kako sebi tako i drugima. Prolazite jedni pokraj drugih svakog dana. Nesvesni pokretačke sile koja je u vama. Nesvesni moći koju imate da promenite sve što vam ne odgovara. Jer, čovek je zupčanik čitavog ljudskog stroja. Sila života koja stvara i pokreće. Sila koja uništava.
Dovoljan je jedan pokret da ceo sistem zaškripi, da se ustajala mašina pokrene. Ali toliko dugo stojite u mestu zarđali, da ste postali ubeđeni da ne možete ni makac dalje. Jer tu, pokraj vas, uvek je jedan, koji će vam odmah, stavom čoveka koji sve zna i razume reći: “Ne možete!”, “Ne budalite!”, “Ćutite!”. Vi odmah ne smete.
Ne smete da zaškripite u dobro podmazanom sistemu koji je jadan, truo i pohlepan. Ne smete ni da pomislite da može drugačije, jer su vas ubedili da je život patnja. Borba.
Težak je život, svakako. Ali kako za koga. Je l’ podjednako težak svima? Je l’ podjednako pravedan za sve? Jesu li svima iste startne pozicije? Je l’ svima isto krajnje odredište?
Ćutite, naučeni na tišinu. Zabačeni u nekom poslednjem redu iz koga se ne vidi ništa. Gromoglasna je samo skupina iz prvog reda. Zbog te zastrašujuće galame, mislite možda bolje znaju. Bolje umeju. Mislite, bolji su. Bolji od koga? Zbunjeni ste, kako to da su dogurali tako daleko. Jesu li u prvim redovima zaista samo najbolji?
Galame prvoredaši. Razmeću se mahnito rukama. Pretećim pogledima vas posmatraju. Bez stida i srama, zauzeli su najbolje pozicije. Pogazili sve pred sobom, cerekajući se iskrivljenim osmehom. Naoštrenih zuba. Mutnih pogleda i posivelih lica. Gladni prvih redova, kao da im po krvi predaka pripadju. Pozdravljaju jedni druge tapšući ramena, strahujući da vam leđa okrenu.
A vama, izdaleka, sve drukčije izgleda. Mislite, svetlo je tamo napred jače i lepše. Mislite, sreća je biti među prvima. Mislite, tamo dospevaju izvrsni i sjajni, oni posebni. A tamo među prvima, nema ničeg sjajnog ni posebnog. Samo je uloga sjajno uvežbana.
Vrhunski su stasali u kostime moćnika. Lažnog superheroja. Znaju da koračaju pred vama ispod reflektora.
A vi, ljudi iz poslednjih redova, kao da namerno zaboravljate. Vi ste im podarili moć. Vi je možete oduzeti. Kako, pitate se?
Napustite jeftin performans. Reflektori će se potom pogasiti.
