Вековима је пушење изазивало велике контроверзе. Употреба дувана као биљке је протеклих векова прошла пут од биљке која је јавност од стимуланса који спасава живот почела готово једногласно да осуђује дуван као „смртоносну биљку“.
Историја конзумираља дувана дуга је готово колико и наша цивилизација. Први подаци о конзумирању биљке дувана потичу још из периода од пре 5000–3000 година п.н.е. када је узгајан као пољопривредна биљка на јужноамреичком континету. Касније почиње конзумирање дувана у сврху уживања, претпоставља се у склопу шаманских, спиритуалних или верских ритуала локалних племена. Подаци указују да су многе старе цивилизације од вавилонске до кинеске (али и индијанских племена на севрноамеричком континенту) користиле дуван у религиозним ритуалима.
Са открићем новог света шпански и португалски освајачи доносе дуван на европски континет око 1528. године. Ускоро дувану се додељује и име „света биљка“ јер се сматрало да има лековита дејства на лечење прехладе, астме или туберкулозе.
Након изоловања никотина из листова дувана 1828. године, свет медицине постао је неповерљивији према дувану као супстанци за опште методе лечења.
Али терапије засноване на употреби дувана и даље су биле доступне, као на пример ректална примена која се препоручивала као лек против констипације, хемороидног крварења и глиста.
Како је забринутост због лошег утицаја дувана на здравље почела да се јавља двадесетих и тридесетих година прошлог века, марка цигарета Камел покушала је да умири муштерије тврдећи да лекари препоручују пушење, као и да и сами пуше камел.
Причало се и да су пушење препоручивали певачи како би се „одстраниле нечистоће штетне по деликатно ткиво грла”.
Протеклих 30 година, штетно дејство пушења постало је очигледно, баш као и проблем пасивног пушења.
Дуван убија и до половине укупних корисника, показују подаци Светске здравствене организације (СЗО).
Данас су размере конзумирања продуката дувана упозоравајуће. Сваке године широм света од директних последица дувана умире 6 милиона људи од чега 5 милиона умире од директног утицаја дувана, а 600 000 непушача умире од последица изложености штетном диванском диму.
У Србији укупно 64,5% пунолетних становника је у току свог жиовота пушило цигарете. Од њих 40,2% је пушило цигарете у последњих месец дана. Већину чине мушкарци 44,3% у односу на жене 36,2% .
Свакодневних пушача у Србији има 36,4 % или више од 1/3 становништва односно преко 1,7 милиона одрасле популације. Годишње у Србији умире око 16 000 људи од последица штетности дувана и процењује се да је свака трећа трудница пушач.
Заступљеност конзумирања електронских цигарета бар једном у животу, у Србији износи близу 10%.
Шта је штетно у цигарети? У удахнутом диму цигарете налази се око 4000 различитих материја од којих су 250 засигурно штетне, а више од 50 изазивају карциноме.
Пушачи чешће обољевају 2-4 % чешће од можданог удара због промена на крвним судовима мозга. У пушача се јављају чешће желудачне гризлице као и карциноми грла, једњака, јетре, бубрега, панкреаса.
Пушење у трудноћи доводи до директниог утицаја СО и никотина и на плод. Жене пушачи чешће имају спонтане побачаје, превремено рођење деце чак 2-3 пута је чешће у трудница које пуше и тежина новорођених беба је за 100-300 гр мања него у нормалној полулацији. Ову децу чешће прате болести као што су срчане мане. Број бронхитиса дечијег доба, запаљења плућа или астма је удвостручен у односу на непушачку старсну групу.
Концентрација штетних материја у задимљеним просторијама шкоди непушачима и то се назива „пасивно пушење“. У просторији величине 45 кубних метара након попушене две кутије цигарета количина СО у крви непушача се повећа и до 4% засићености хемоглобина.
Последице пасивног излагања дуванском диму су главобоља, пецкање у очима, мучнина, кашаљ, алергија. Срчани боленици су под посебним ризиком ако бораве у оваквим просторијама као и плућни болесници. Слично је и са пасивним удисањем дима у возилима. 65% младих у Србији у узрасту од 13-15 година је у својим домовима изложено дуванском диму.
Пушачи који оболе или се догоди прерани смртни исход својим пушењем доводе до осиромашења не само својих породица, већ нанаосе озбиљну штету здравственим системима због новца утрошеног на њихово лечење.
Узимајући у обзир наведене штетне последице по људско здравље, излагање дуванском диму се може сматрати фактором који не утичу само на здравље појединца, услед бројних комликација, које хронично излагање овој легалној супстанци изазива, већ се то одражава и на социјалну проблематику и економске губитке једног друштва у целини
Црвени крст Лесковац
