ВЛАСОТИНЦЕ – Поводом 60. годишњице од смрти Христифора Црниловића, чувеног власотиначког сликара, етнографа и педагога откривено је спомен-обележје нашем славном претку неправедно скрајнутом и недовољно познатом у родном Власотинцу. Данас, на 60. годишњицу од његове смрти присећамо се да је његова етнографска збирка толико велика и толико значајна за српску културу, да се чува као легат у Етнографском музеју у Београду, у Манаковој кући.
Христифор је сликарство учио у Немачкој, у Минхену и Ајхену, као професор сликарства најдуже је радио у Скопљу, ондашњој престоници Вардарске бановине, којој је и Власотинце тада припадало. Учесник је балканских и Првог светског рата. После прележаног тифуса више није могао да слика, руке су му дрхтале, те се потпуно посвећује истраживачком раду, прикупљању и чувању од заборава обичаја и културног наслеђа Срба у Македонији, јужној Србији и Косову и Метохији. Скупљајући, бележећи, цртајући, фотографишући оставио је трајна сведочанства о животу и трајању нашег народа на овим просторима.
„Христифор Црниловић био је посвећеник мисије коју је сам себи задао. Својим делом он је оставио трајни траг у српској култури, пре свега у етнографији, а тиме и Власотинце уцртао у карту културних средина које имају посебне задатке и обавезе. Христифор Црниловић је пример како можемо утицати на друге, посебно на млађе, због којих морамо чувати наслеђе предака“, истакао је Срба Такић, директор Народне библиотеке „Десанка Максимовић“.
На спомен-обележју, поред имена и презимена пише Кица-Пустоод. То због тога јер средина у којој је Христифор живео, тадашње време, није разумело значај његовог рада. За њих је Кица био неко „куј се па негде одвукја, куј знаје куде је, довукује неке старудије…“.
„Поштујући жељу Христифора Црниловића да збирка буде трајно чувана и презентована у Београду, 1967. године пресељена је из Власотинца и трајно смештена у Манаковој кући. Збирка садржи 2.600 предмета, одеће и накита, старих новчића, оружја из старословенског периода, средњег века, колекцију традиционалне народне керамике, дубореза и градског покућанства. Саставни део збирке је и 22.000 страна драгоцене рукописне грађе, 1.711 фотографско-документарно-уметничког материјала у форми негатив филмова и стаклених плоча. Уз то и библиотеку од 674 књиге. Збирка је јединствена целина која представља саму срж културног наслеђа централног Балкана“, рекла је Милена Ђурица, представник Манакове куће.
Спомен-обележје је рад др уметности Милоша Шарића, који се присетио да је Христифор Црниловић мотив многим младим уметницима из Власотинца. Тако је Небојша Илић снимио филм посвећен Кици, млади уметници Александар и Јован Спасић приредили су изложбу слика „Етно мотиви Христифора Црниловића“, Слободан Радисављевић урадио је мурал посвећен Црниловићу…
Члан Општинског већа Жаклина Стефановић, поздрављајући присутне у име локалне самоуправе, истакла је да је циљ да оживимо сећање на неправедно заборављеног јунака нашег места, на сликара, наставника и колекционара. Да је Христифор умро у највећој беди и сиромаштву, несхваћен од стране савременика на шта су утицале и друштвене, културолошке, социо-економске и свакако политичке прилике. Негујући културу сећања желимо да исправимо ту неправду, ако је могуће.
Спомен-обележје заједно су отворили Ненад Стошић, унук Христифорове сестре Лепосаве код које је провео последње године живота, Жаклина Стефановић и Татјана Илић, чланови Општинског већа, директор библиотеке Срба Такић и Милена Ђурица испред Манакове куће.
Пригодним песмама програм су употпуниле: Мила Митић, Милена Крстић, Христина Јовић и Исидора Ранђеловић.
