ПАЖЊА ЗА СВЕ ЉУБИТЕЉЕ СЕЛА И ЛЕПОТЕ ПРИРОДЕ!
Мењам кућу у Турковце за кућу у Београд, може и стан.
Долазив у обзир и други градови (преднос’ имав Београђани) што је нормално.
Оћу мало и ја да видим како се живи у туј вашу лудницу (такој гу ви викате), да удишам смог, ћу се жртвујем, само да усрећим неку породицу. (Mira Djermanović)
Кућа ми је на крај село, идем си и на Трњане, значи за автобуси, ич неје проблем. Куде нас је чис’ ваздук, само се осића, по неки пут, кад овија из Месокомбинат палив коске. Тој је занемарљиво, док не изгорив коске, мож си улегнеш у кућу.
Куде нас протича река Јабланица, додуше, замутена је, у њум фрљамо стари намишћај и стари пашкуљи, кад врне повиш киша, џољчики пливав по површини, такој да изгледа ко да је пуна с купачи. Неје бучно, никој више не чува стоку, нема краве да рикав, овце не блејив, козе не врекав. По неки пут крекне кокошка, али, ми затворимо врата, не ги чујемо.
Близо је Динин пруд, мож’ се берев лековите травке, саг су чисте, никој више не коси траву и не чува стоку.
За саг толко, кад се јави неки, ћу опишем све.
Турите прс’ на чело, ОВАКВА ПРИЛИКА СЕ НЕ ИСПУШТА, МАЈКА ПРИРОДА ВЕ ЧЕКА.
