Leskovac: Obeležen Dan formiranja Babičkog partizanskog odreda

Loading

ДЕЛЕГАЦИЈА СУБНОР-А ЛЕСКОВЦА И ВЛАСОТИНЦА

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ФОРМИРАЊА БАБИЧКОГ ПАРИЗАНСКОГ ОДРЕДА

ЛЕСКОВАЦ. – На данашњи дан 1941. године формиран је Бабички партизански одреде. Тим повоом делегацијЕ СУБНОР-а Лесковца и Власотинца положиле су венце на споменик борцима овог одреда.

ПРОФ. ДР ДРАГОМИР С. РАДОВАНОВИЋ, ПОЗНАТИ КЊИЖЕВНИК

СВЕТОЛИК СТАНКОВИЋ О БАБИЧКОМ ПАРТИЗАНСКОМ ОДРЕДУ

Први командант Одреда био је Обрад Лучић, пилот поручник краљевине Југославије. Одред је брзо нарастао на преко 800 бораца и деловао је на територији Поморавља, Заплања и Власотинца. У фебруару 1942. године почела је бугарска офанзива и одред се поделио на више група да би се пробио из блокаде. Обрад Лучић Милутин кренуо је према Сувој планини са једном групом бораца. ИЗДАЈОМ дат им је водич бугарски шпијун, и код места Ракош наишли су на бугарску заседу. Обрад Лучић је већ раније био рањен, овом приликом је заробљен и стрељан. Друга група на челу са Томом Костићем водила је битку код Велике Бељанице и Доње Слатине. Минирајући мост преко Јужне Мораве Тома је погинуо, заједно са сином. У тој борби највише су страдале Јашуњска десетина и Печењевачка. По мојим личним сазнањима, мештани Велике Бељанице, Доње Слатине и Манојловца ИЗДАЛИ су партизане који су се скривали по плевњама и свињцима у двориштима појединих домаћинстава. Погинуле и рањене партизане Бугари су, у сарадњи са четницима, бацили у ледару, па су родитељи долазили и превртали лешеве не би ли нашли своје синове. Свака част срцима родитеља која су то могла да издрже! Једна група рањених партизана коњима је вучена по земљи, од Манојловц до лесковачке гимназије у чијем су подруму скончавали. Кад данас слушам идиотлуке о партизанима њиховој борби, дође ми да урличем од беса. Да се Бељаничка битка десила у Црној Гори, Босни, Хрватској или Словенији, био би то државни празник. Овако, јужна Србија, два падежа… и сличне небулозе. Тома Костић није проглашен народним херојем, та чињеница говори све о односу врха ондашње државе и партије према борби народа са југа Србије. Овај мој кратки и на прескок писани текст омаж је изгинулим борцима против нацизма, фашизма и издаје. На евентуалне нападе на овај текст одбијам да одговарам, јер сам га написао по својој људској, моралној и патриотској савести, а све што сам написао проверио сам седамдесетих година прошлога века код мештана поменутих села, који су гледали и запамтили те тешке дане наше крваве историје, објавио је на ФБ Светолик Станковић.

СВЕТОЛИК СТАНКОВИЋ, ПОЗНАТИ КЊИЖЕВНИК

 

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor