Danilo Kocić, novinar: Veliki vođa, ostrvo i garsonijera, priča!

Loading

Била је то уређена, Велика земља, у којој се знало које песме могу да се певају, које књиге објављују и које пароле да пишу! Велики вођа је боравио на Острву и одатле, уз помоћ својих беспоговорних послушника, слао саопштења народу. На ТВ и у дневним новинама, без изузетака, прва, најважнија вест, била је она коју је желео да саопшти Велики вођа! За њега је било све припремљено по јасно одређеном протоколу, који је само он могао – ако је желео – да не поштује! Све, баш све што је пожелео, имао је у свом окружењу. Једино му је недостајао џепарац, али због тога није марио!

У тој Великој земљи мале државице чиниле су декор. У једној од њих, биле су и две покрајине, које су имале такву моћ да су могле да раде све што је пожелео Велики вођа!

Послушници, који су били у близини Великог вође, утркивали су се да му се што више додворе. Једнога дана предложили су да Велики вођа буде – доживотно Велики вођа!!! Устав је промењен без иједног гласа против! Тако није морало да се иде на гласање, а испоштована је воља поданика!

Када је, не својом вољом, Велики вођа, који је био довољно стар, морао да напусти Велику земљу, дојучерашњи послушници Великог вође почели су да се свађају и уз крвопролиће, распала се Велика земља!
У свакој државици проглашени су господари судбине, који су желели да буду као прави Велики вођа! Владали су како им је било воља, народ је био миран све док једнога дана није одлучено да се организују вишестрачки избори. Од тог тренутка, поједине велике вође су умрле у затвору, друге су покушали да убију, а трећи су и страдали у атентату!

Настало је ново доба, и одједном поново се родио нови Велики вођа. Није живео на Остврву одакле је први Велики вођа слао саопштења, него је то чинио из гарсоњере, коју је, према имовинској карти, само и поседовао! Уштеђевине није имао, али је добио платицу од 112.024 динара. Тврдио је да је довољна и да му никакве дневнице нису потребне! 

Из дана у дан било га је на ТВ, а када се то некада није десило, народ се забринуо! Питао се: да се нешто рђаво није догодило новом Великом вођи! И када су помислили на најгоре, појавио се на ТВ још веселији и разговорнији. Народу је саопштио да су сви уз њега, сем шачице нерадника које је назвао – олошем! Неки новинарчићи говоркали су да нови Велики вођа не би требало тако да беседи, а он је још јесније наглашавао да нема бољу реч, јер је то само – лепа, обична метафора!!!

Из дана у дан нови Велики вође је саопштавао како расте ПДВ, производња, како се отварају нова радна места, путеви, школе и болнице. Укратко, како је настало ново доба у коме све цвета! Обећао је најстаријима да ће им повећати умањене пензије, а учитељима и лекарима плате! Из свих крајева, у којима се једино могао да чује глас новог Великог вође, стизали су телеграми подршке. Утркивали су се мали, локални поданици, да покажу колико обожавају новог Великог вођу! Неке од њих повремено би критиковао што не раде довољно! Обећао је народу да ће нераднике склонити и да ће, уз његову моћ, државица којом је владао, можда, за стотинак година, сустићи најразвијеније земље Европе! Поданици су га стидљиво подсетили да је он већи од првог Великог вође, јер је успео да државу развије толико да је по нечему испред других, богатих земаља! Када их је заповедничким гласом приупитао о чему говоре, стигао је и одговор:

„Господару, први смо по броју новоотворених народних кухиња!“

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor

%d bloggers like this: