Nevena Hadži Kostić: “Danas mi je rođendan… pa da ispričam priču…”

Loading

He, he! Danas mu je rodjendan… pa da ispričamo priču..
……
15. Maj ’85.
Ja mlada, ali umorna kao pas. Radilo se od 6 h… dakle, budila sam se u 4.20 , Maru sam budila u 4.40 h… jurnjava, oblačenje, pa pešice jedva nekako do vrtića. Autobus za Zdravlje dolazio u 5.45 kod Modne kuće…ja u farmerkama do posla, ali tamo, njihova visost šefovi, zahtevali poštovanje dress coda. Znači, haljina i cipele u ormanu… pa presvlačenje
U 2 h poslepodne – obrnutim redom trčanje do vrtića po dete.
A ono samo što se probudilo iz popodnevnog sna, spremno za šetnju, igru i maltretiranje majke joj jedinice!
Dakle, divan prolećni dan…
Pošle smo u šetnju dugačkom i vrlo prometnom ulicom… znam da sam je držala za ruku, znam da sam pokušavala da budem 100% budna i prisutna… Ali
Iz istog pravca ka gradu, mladić je vozio motor.
U jednom trenutku, Mara mi je pustila, ruku i krenula preko ulice.
Sećam se užasa – ne sinko, čekaj!!!
I onda mrak!
A dogodilo se…
Mladić je, da bi izbegao dete, skrenu desno, udario u mene, oborio me… kasnije smo saznali!
I on i ja smo bili 4 h u komi. Udarili smo glavama, ja u kolovoz, on u ivicu trotoara… crtali nas kredom po betonu, nisu smeli da nas pomeraju. Meni curela krv iz uha, njemu glava bila krvava na sve strane.
Probudili smo se u bolnici…
Kod mene fraktura lobanje, posekotina na ušnoj školjki, prelom ruke i ostale manje traume.
Momku je bila povredjena glava, noga…
Ja sam bila u bolnici 10-tak dana.
I znam da su se, posle prvog šoka, straha i neizvesnosti, više brinuli za Maru. Ne, ona nije ni taknuta bila, ali je od šoka prestala da govori… sve dok ja nisam došla kući i dok je nisam zagrlila…
I momak se oporavio.
….
Posle izvesnog vremena dobijemo poziv za sud…
Nas dvoje u sudnici.
Hoćeš li ti da tužiš ovog ovde momka zbog povrede i bla, bla…
Da ga tužim?! Pa ja sam mu neizmerno zahvalna što je bio toliko priseban, nije mi dete povredio… povredio je više sebe nego mene. Ma naravno da neću da ga tužim!!
Sudija:
Dobro onda – ti mladiću pazi kako voziš, a ti devojko pazi kako hodaš. I čvršće drži to dete za ruki!!!
Toliko!
Od tada smo drugari.
Od tada je prošlo skoro 40 godina.
Mladić na motoru je ozbiljan momak, otac, deka, Mr. Ph. Sci..ejj
I pre svega odgovoran čovek!
A i danas mu je rodjendan 😁
Živ bio, Buki 🍀💌
Mara i ja ti želimo srećan rodjendan i lep provod.
Opa, opa uz buzuki.
Opa složno svi u glas …🙋👧

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor

%d bloggers like this: