Danilo Kocić, novinar: Nežni poljupci u talasima sreće, priča

Loading

ЛЕСКОВАЦИ – Изненада је прекинула моју вишедневну тишину. Погледао сам је крајичком око и занемео од – неизрециве туге.

    – Где си била свих ових година!? – помислих.

  • Као да је чула моје неизговорене речи, насмејала се и продужила незнано куда. Не питах за име, чак нисам стигао ни да проверим боју њеног гласа, а у њеним загонетним очима крила је део мени непознате приче!

  • – Где ли је сада? – било је питање које сам данима постављао док сам у мислима покушавао да замислим слику наше неисказане љубави.

  •   – Да ли ћу успети да пронађем њен далеки, непознати свет? – ломило је моју сневеселост то незграпно постављено ћутање.

  • Почео сам да смишљам боју новог сусрета, било где и било када.

  • – Не, сада ми више нећеш нестати!? – говорио сам сневесело.

  • Када се догоди да се створе слике које се чекају годинама, говорио сам ћутећи, човеку једино преостаје да опсује свој живот:

  • – Зар сам толика незналица да је бар не питах нешто? – понављао сам, а да нисам довољно разумео поруку свога гласа.

  • Покушавам да спавам, не успевам. Оробила ме боја сенке њенога тела. Само назнаке неизрециве лепоте и силне пожуде у мени и око мога недосањаног сна. Ни реч да се чује, ни уздах несрећника, ни неки затурени пој птица у близини моје сеоске куће. Ништа! Само тишина! Она је говорила више од сваке исказане речи!

  • Затим данима исте слике: сањам је! Шетали смо, смејали и држали за руке. Онда смо кренули у неописиве пределе мога одрастања. Желео сам да јој покажем сва моја скривена места. Са видоковца, посматрали смо село и реку. Нежно сам је пољубио, узвратила је истом мером. Тело је почело да чита моје оробљено срце. Гледала ме њеним заносним очима у којима се скривала срећа коју сам прижељкивао за сва будућа надања.

  • Наредног дана смо били крај обале мора! Лепоте тог предивног предела читале су наше жеље. Нисмо крили пожуду. Њено предивно тело и лице неописиве лепоте дописивало је све моје срећне дане. Тихо сам још шапутао најлепше речи! Смејала се и говорила гласом чија је боја још више нагонила моје устрептало тело да је заволим.

  • Испричала је све своје тајне! Показала је, док смо се љубили, да је заљубљена у мој глас, у моје велике, продорне, зелене очи. Рецитовала је своје пре неколико дана написане песме. Певала је и играла боса крај саме обале! Ту слику покрета њеног тела немогуће је описати! То ме је потпуно оробило. Тако лепе песме нисам чуо, тако заносну игру нисам гледао! Памтио само у одломцима тај шум њених стихова и покрете њеног витког тела. Није говорила да је рођени песник, али нисам крио да јој то кажем.

  • Бојао сам се да је и у сновима не изгубим. Њем осмех, предивне усне и засносни, звонки глас, потпуно су ми одузели мисао! Осећао сам мирис њеног тела у бојама раскошног цвећа у башти мога сеоског дома и пожелео да буде само моја!

  • Сећам се слике. Мај, најлепши месец у години мога одрастања. Кућа у којој сам живео била је окружена предивном баштом. Тих дана била је у знаку најлепших боја. Све је мирисала на радост. Тренутак за вечито памћење. Седео сам на клупи, затворио очи и прекрио их рукама. Сањао сам њу, најлепшу жену мојих снова. Мислио сам да се неће појавити тога дана, али сам се преварио. Полуотвореним очима гледам њу. Иде покретом газеле, смеје се заносно, док јој дуга, прелепа коса, прикрива део рамена и чело. Покушавам да устанем, али сам несталан. Занет сликом за вечито трајање. Као да је осетила тескобу мога гласа, уз смех, рече лепим, заводљивим гласом:

  • – Лепа башта!

  • Једна сам успео да проговорим речи који би откриле моје намере:

  • – Уђи, да ти уберем најлепше руже!

  • Био сам затечен, али радостан њеним пристанком. Поздравили смо се, нежно загрлили  и сели на клупу!

  • – Коју боју ружа највише волиш!? – упитах заљубљено, док сам гледао њене прелепе очи!

  • Смејала се, као да је тиме хтела да стави до знања да јој је свеједно!

  • Убрао сам букет црвених и белих ружа и предложио да уђемо у моју радну соба како бих лепо упаковао поклон. Прихватила је! Веровао сам да ће бити задовољна изгледом. Није крила одушевљење. Посматрала је много књига које су биле поређане у плакару и села за мој радни сто. Нежно сам је загрлио, пољубио и предложио да скувам кафу!

  • – Само нека буде јака и горка!

  • – Ту се слажемо! – рекох, док сам се смејао!

  • Тешко је описати тај тренутак моје среће: она и ја у мојој радној соби! Лепа, пространа, у нежној боји неба. У супротном делу собе, од раднога стола, био је лежај и крај њега сточић. Предложио сам да се преселимо. Седели смо и заљубљено се посматрали. Носила је хаљину нежно црвене боје, без рукава, са израженим прорезом и јасно су јој се оцртавале прелепе груди. Смејала се на сваки мој неспретни покрет. Као да је желела да ме ослободи треме која ме је оробила пред том нестварном лепотом.

  • Нежно сам је загрлио и онда смо почели да се заносно љубимо. Њене прелепе усне изазивале су у мени осећање неописиве среће. Десном руком сам почео да јој милујем груди. Наставила је да се смеје. То ме је охрабрило да се ослободим почетне треме. Ухватио сам јој прелепе ноге и ставио их на лежај. Били смо за неколико тренутака део једне целине. Љубили смо се у таласима. Нежно сам је дирао по свим деловима њеног лепо извајаног тела. Осећала је моју пожуду. Био сам спреман да јој учиним најлепша задовољства. Знала је, уз смех, да прича како се сећа првог нашег сусрета, а ја сам додавао да су ми у глави сви њени заносни покрети и сва њена чула. Њено тело мирисало је на срећу.

  • Полако смо склањали део по део одеће. Соба је била у полумраку и могли смо да посматрамо наша заносна тела која су се додиривала. Осетио сам да је срећна, а моја радост због овога сусрета била је јача од сваке љубавне слике. Волела је да јој нежним покретима руке додирујем сваки део њеног тела! Била је срећна када се моја рука нашла међу њеним ногама. Осетио сам да је спремна да до краја будемо део заносне приче. Полако сам улазио у њено тело, које је покретала баш онако како сам и желео. Био сам изнад ње. Волела је ту позу! Уживала је док сам јој додиривао колена и прелепу задљицу. Тако смо били загрљени, у трансу готово пола сата.

  • Пожелела је да променимо положај; ушао сам у њу с леђа док је њено тело подрхтавало у заносном загрљају. Свршавала је у таласима!

  • Без речи смо се окренули. Био сам испод ње. Она је села на моје тело, сама се поставила тако да сам јој ушао дубоко и да ме потпуно осећала. Почео сам да јој причам како има све што сам могао да замислим. Док сам јој додиривао груди, љубили смо се. Нови оргазам је пристизао свом силином.

  • – Хајдемо заједно! – тихо рече.

  • Свршавали смо, док су нам тела подрхтавала од неописиве лепоте!

  • Касније смо били многу пута загрљени, волели се до краја, заљубљени у наша тела. Био сам  пресрећан што сам срео најлепшу, најтантованију и најзаноснију особу, која је прелепо играла танго, изазивала пожуду мушких погледа док је полако испијала чашу црвеног вина. 

Данило Коцић

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor