Nevena Hadži Kostić: “Kada izlazim iz svoje ulice na glavnu…”

Loading

Kada izlazim iz svoje ulice na glavnu.. ne mogu ni da pogledam u tom pravcu. Da okrenem glavu nadesno…
Tamo je, godinama, postojala poslastičara. Zvala se je – kako se zvala, ali smo svi mi govorili: Hoćemo li kod Koče?!
A još mnogo godina ranije, pored kolača, sladoleda i ostalih slatkih zadovoljstava, išlo se po najukusnije kiselo mleko u čaršiji.
Ispred poslastičare drvo sa bogatom krošnjom
Leti, na neravnom i prilično oštećenom prostoru, postavili bi se stolovo, društvo bi se skupljalo. Ko namerno, ko slučajno, onako u prolazu poželi da se zasladi ili rashladi, ili samo da odmori…. seo bi za jedan od stolova i uživao.
Ali neki su gosti bili stalni.
Od prve jutarnje kafe do poslednjeg pića pred fajront, tu si mogao da vidiš ta poznata lica: Pera Benedek i Crni golman… od sabajle dolaze na kafu. I predveče su bili tu.. a onda im se prdruži Šparka sa par drugova, dodje Slave Vidosavljević… društvo je skoro kompletno.
A kada se smrači, kada postane prijatno za šetnju, sa Hisara se spuste Simke i njegov Dobrivoje… Kakav je to pas bio, taj Dobrivoje… cela ga je čaršija znala i 3 sela više.
Simke predje ulicu, ode kod Koče, sedne s momcima. Pas je miran, pored stola… čeka na pokret kad gazda kaže.
I onda
Jedan za drugim, svi ti ljudi su odlazili… i Dobrivoje je usnio pod nekom jelkom.. i gazda Koča.
Poslednji iz te plejade poznatih lica nas je napustio juče. Otišao je i Simke da na drugom mestu potraži svoje drugare i psa, da se u nekoj nebeskoj poslastičari ponovo druže..
……
A lepo su sada popločali taj prostor. Posadili novu travu, postavili simpatične ogradice. Ali, nema više Koče, Pere, Crnog, Šparke, Slaveta. Sada nema ni Simketa… taj se prostor prodaje…i tako…
Ostaju sećanja i evo ovakve priče.

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor