Cenzolovka: Sloboda medija u Srbiji u strmoglavom padu

Loading

Слобода медија у Србији опада из године у годину, а богами од почетка ове године из дана у дан. То показују сва релевантна домаћа и међународна истраживања па тако и НУНС-ов годишњи извештај Индикатори за ниво слободе медија и index безбедности новинара за 2023. годину.  Упркос законским гаранцијама које су у великој мери, али не у потпуности, усклађене са европским и међународним стандардима (УН, Савет Европе итд.) имплементација представља велики проблем, али то нажалост није случај само када су у питању новинари и медији већ читаво српско друштво.

Снимак екрана Н1

У новембру 2023. ступили на снагу нови Закон о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) и Закон о електронским медијима (ЗЕМ). Процес је обележило пробијање рокова, неактивност надлежних у појединим тренуцима, њихова недовољна отвореност и недовољно добра комуникација са новинарским и медијским удружењима и другим заинтересованим странама и јавности, као и непоштовање у довољној мери Медијске стратегије и Директиве о аудиовизуалним медијским услугама. Поред одређених позитивних решења у законима су се нашле и одредбе које нису у складу са Медијском стратегијом и Директивом. Највећи проблем представља повратак државе у власништво медија кроз компаније које су у делимичном или потпуном власништву државе, а које се баве електронским комуникацијама (читај Телеком Србија). Телеком и друге фирме којима је Телеком оснивач тренутно поседују више од 20 медија. Нови ЗЈИМ детаљније уређује конкурсно суфинансирање. Међутим, пракса након почетка примене закона говори прво, да нису све локалне самоуправе испоштовале ЗЈИМ и расписале конкурсе у законски предвиђеном року до 1. марта текуће године (до сада је око 105 локалних самоуправа расписало конкурс). Рок је испоштовало И надлежно Министарство за информисање и телекомуникације као и надлежан Покрајински секретаријат. Друго, негде око 50% оних локалних самоуправа које су расписале конкурсе за пројектно суфинансирање медијских садржаја од интереса за јавност су значајно смањиле предвиђена средстава за давање кроз конкурсе, при чему слутимо да ће у први план стављати јавне набавке и директна уговарања са подобним медијима јер буџети намењени за целокупно информисање су или повећани у односу на прошлу годину или су остали исти.

РЕМ је и даље један о кључних проблема на медијском небу Србије, уз изостанак независности, недовољно коришћење законом прописаних овлашћења, огромни пропусти приликом доделе дозвола и стављање у повољнији положај одређених актера.

Нови ЗЕМ предвиђа избор чланова Савета РЕМ-а у року од годину дана од ступања Закона на снагу. Позитивне промене виде се када је у питању начин избора чланова Савета, пооштрени су критеријуми за кандидате, а из редова овлашћених предлагача изостављена су политичка телаРЕМ није спровео поступак доделе дозвола за пружање услуге телевизија са националном покривеношћу на фер и професионалан начин, поштујући законске и подзаконске акте.

Пета дозвола још увек није додељена иако је конкурс расписан у августу 2022. године. Ни након усвајања новог ЗЕМ-а ситуација није боља, може се рећи да је чак и гора јер је РЕМ био хиберниран за време прошлогодишње изборне кампање и извештај су објавили са великим закашњењем, а по извештавању ЦИНС – а  тај извештај који су поднели био је „фризиран“ и непотпун јер се у њему нису нашли подаци о мониторингу програма четири телевизије са националном покривеношћу који показују велику доминацију листе Александра Вучић – Србија не сме да стане. Поред тога неактивност РЕМ -а и чак злоупотреба положаја Савета РЕМ-а види се и у недавно објављеном Извештају о раду РЕМ  -а за 2023. годину, из кога се може прочитати  да је Савет РЕМ- а у 2023. години изрекао само пет мера и то три опомене и два упозорења, а да је притом добио укупно 99 притужби за које су сматрали да не треба да предузму никакве мере. Куриозотет је да је једна од мера опомене која је изречена ТВ Пинку у новембру 2023. године заправо за случај за који је НУНС поднео представку у мају 2022. године, што доста говори о ефикасности рада овог тела.

Положај новинара је из дана у дан све тежи. Подаци НУНС-а о случајевима убележеним у базу напада на новинаре говоре да је у 2023. години било 11 физичких напада и 46 озбиљних претњи новинарима, док је само у прва три месеца забележено у 2024. години забележено укупно 38 оваквих случајева. Поредећи са истим периодом прошле године број се утростручио (у првих три месеца у 2023. смо забележили 12 случајева, а у првих три месеца у 2024. години смо забележили 38  случајева).

Забрињавају пресуде у којима се челницима појединих институција пружа већа заштита због њихове функције иако је у ЗЈМИ јасно предвиђено да морају да трпе већи степен критике.

У Вишем суду у Београду у 2023. године укупно је заведено 742 предмета против новинара, уредника и власника медија, међутим и даље не постоји прецизна евиденција колико је тужби против новинара тачно покренуто од стране државних званичника и политичара. У 2023. решено је укупно 604 предмета који су поднети против новинара у претходним годинама. У поступку решавања и даље је 1424 предмета. У Србији је у последњих неколико година у порасту број SLAPP тужби. НУНС је у последње три године забележио 48 тужби које би могле да имају елементе SLAPP тужби, од тога најмање 11 у 2023. години. У овим тужбама из 2023. године тужено је 25 новинара и медија, и свако од њих понаособ мора да одговори на тужбени захтев што укључује и ангажовање правног заступника.

Вратимо се на чињеницу с почетка текста да законодавни оквир такав какав је пружа сасвим довољно простора да грађани Србије добију квалитетне и проверене информације које им омогућавају да доносе одлуке о свом свакодневном животу, али и о начину функционисања наше државе, остаје нам једино нада да ће се у скоријој будућности наћи неки одговорни носиоци државних функција који ће законе и применити у пракси.

Ауторка:

Тамара Филиповић Стевановић

Генерална секретарка НУНС  – а

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor