ЛЕСКОВАЦ – У Лесковцу је мало стваралаца који познају одличлно познају говор свога завичаја као што је књижевница Мира Ђермановић, која је изузетно активна на ФБ. Могло би се рећи, како волим да напишем: “Таленат је Мирина лична карта!”
МИРА ЂЕРМАНОВИЋ: НИЈЕ ЋИЛИМ ЗА КАФАНУ
Од гребенца до разбоја,
све Српкиња знала сама,
вредне руке а глава паметна,
стварала је наша мајка, бака.
Стада су нам, бела, благо била,
хранила нас, а и облачила.
(Мира Ђермановић)
Није било куће без разбоја,
без преслице, вретена и витла,
некад беше то сеоска слика.
Утихнула клепетала,
опустела наша села, тамо,
само, стара чељад оста,
нема дечје граје, нема госта,
побегоше у градове,
тамо своју срећу траже.
Није било у селу девојке
која није ћилим изаткала,
за удају, девојачку спрему,
да дарује кума, побратима,
укућане, како доликује.
У граду нам никоше кафане,
кажу да је тамо етно,
ћилими им на зидове висе,
под црепуљом мириси се шире,
а у коров зарасле им њиве,
трошне куће и родно им место.
Није ћилим за кафану,
Српкиња га ткала и мислила,
да сачува ту кућну топлину,
зато чувај сваку стопу земље,
не напуштај своју дедовину.
(Аутор: Мира Ђермановић)
