Kaligrafija, umetnost lepog pisanja, ima duboke korene u istoriji i tradiciji, a njen značaj i značajnost su neosporni. Ova umetnost je nastala u Kini i tokom vekova proširila se širom sveta, postajući cenjena zbog svoje estetske vrednosti i tehničke složenosti. Savremena definicija kaligrafije opisuje je kao „umetnost davanja forme znakovima na izražajan, harmoničan i vešt način“, što jasno odražava njen dubok uticaj i kulturnu važnost.
U današnjem svetu, kaligrafija može izgledati kao relikt prošlih vremena, ali još uvek postoji mali broj posvećenih umetnika koji čuvaju ovu veštinu od zaborava. Među njima je i Slobodan Luković iz Kraljeva, koji je jedan od tridesetak kaligrafa u Srbiji koji se posvećuju ovom zanatu.
Slobodan je i profesor na Umetničkoj školi u Kraljevu, a njegova strast prema kaligrafiji i iluminaciji omogućava mu da očuva ovu umetnost u njenom najlepšem obliku.
Iako su u biti kaligrafi bili organizovani u radionicama i bavili se prepisivačkim poslom, osim što su nam ostavili prelepo napisane i ukrašene knjige, sačuvali su znanje koje se nalazi u njima. Tajna opstanka ovih knjiga je u pergamentu, listu napravljenom od kože koji je gotovo večan.
Kada vidite pegament ispisan i ukrašen rukom zapitate se da li je kaligrafija zanat ili umetnost. Slobodan kaže da isprva to mora da bude zanat da bi se kasnije pomerao ka umetnosti.
Pergament koji je ključan za kaligrafiju dobija se obradom kože preživara.
– Postoje različiti tipovi obrade pergamenta od različitih životinja i to je prilično mukotrpan, težak i prljav posao. Iz tog razloga je i pergament izuzetno skup – kaže Slobodan.
Posle muka sledi posao pisanja i slikanja, jer Slobodan je i kaligraf, i iluminator.
– Kaligrafija danas nema nikakvu praktičnu primenu osim u prepisivanju neke diplome. Knjige više niko ne piše ovako. To je jedna izlagačka priča slična slikarstvu. Može da se tretira na taj način.
Od 1999. godine Slobodan pravi, ispisuje i islikava Žičku hrisovulju, koja je nagrada najvećim srpskim pesnicima. Iz njegove radionice mnogi komadi su otputovali u svet.
– U Moskvi, u pitanju je neki Mali zbornik rukopisnih knjižica. Uradio sam i dva prepisa govora Vudroa Vilsona povodom isticanja srpske zastave na Beloj kući, to je rađeno za stogodišnjicu tog dana. Ima par komada nekog mog rada i u Lionu u Francuskoj koji su mi dragi… Nekad, ako se za to steknu uslovi, voleo bih da prepišem četiri jevanđelja, sa minijaturama, pozlatama, okovima, onako kako se to nekad radilo.To bi bila jedna lepa knjiga – nada se naš sagovornik.
Knjige se ovako ne prave od Guteberga, ali bi neke trebalo ostaviti potomstvu u ovoj formi.
A. P.
