ЛЕСКОВАЦ – Младом лесковачком писцу Стефану Тићми Митићу данас је у Београду уручена награда „Политикиног Забавника“ за најбоље дело намењено младима у 2018. годину. Ово велико признање, које се додељује 40. пут, увек се уручује на Дан „Политике“.
Књижевну награду „Политикиног Забавника“ намењену младима добио је Митић за књигу „Ја сам Акико“, у издању „Лагуне“. Како смо већ писали, у образложењу жирија, између осталог, се каже да „Ја сам Акико“ плени својом свежином, поетичношћу, изненађује хумором блиским младим генерацијама, као и неправолинијским приповедањем несвакидашњим за дечју поезију.
„Ако постоји уопште успех у књижевности, мислим да је то што је читају и клинци. Стиже ми брдо порука и од клинаца и од старијих људи, што би се рекло од седам до хиљаду седам (година)“, каже Стефан Тићми Митић.
Жири је радио у саставу: позоришни редитељ Небојша Брадић (председник), историчарка уметности Лидија Мереник, илустратор и графичар Душан Петричић, композитор Зоран Симјановић и Петар Милатовић (у име редакције).
Раме уз раме са познатим српским књижевницима, попут Гроздане Олујић, Милована Витезовића и Моше Одаловића, стао је и млади Лесковчанин Стефан Тићми Митић.
ŠTA JE ZAPISANO NA SAJTU LAGUNE
Jubilarna, četrdeseta po redu književna nagrada „Politikinog Zabavnika“ namenjena mladima svečano je uručena Stefanu Tićmiju za knjigu „Ja sam Akiko“ 25. januara u Jugoslovenskoj kinoteci.
Nagradu je Stefanu uručio Zefirino Grasi, glavni i odgovorni urednik Politikinog Zabavnika.
U obrazloženju žirija, koji su činili pozorišni reditelj Nebojša Bradić (predsednik), istoričarka umetnosti Lidija Merenik, ilustrator i grafičar Dušan Petričić, kompozitor Zoran Simjanović i Petar Milatović (u ime redakcije), između ostalog se navodi da „Ja sam Akiko“ „pleni svojom svežinom, poetičnošću, iznenađuje humorom bliskim mladim generacijama, kao i nepravolinijskim pripovedanjem nesvakidašnjim za dečju poeziju“.
Stefan je u svom stilu zahvalio na nagradi i obratio se prisutnima:
„Dragi moji,
Doselio sam se u svoju kožu iz neke daleke zemlje.
Da mi neko dušu olovkom probode iz nje bi počeo da šiklja dečji šampanjac. Bilo bi i konfeta.
Moje rečenice nose duge kapute i bradu koja miriše na pepermint.
Moje su crte lica žvrljotine dvogodišnjeg deteta koje se samo igralo.
Evo me pred vama i, kao i uvek, samo pokušavam da budem Stefan. Sem u književnosti. Tamo se ogrnem plaštom od kore mandarine i letim i budem i ovaj i onaj i tamo i ovamo.
Skidam plašt i dajem dubok naklon žiriju koji mi je ovom nagradom poželeo dobrodošlicu pred vratima stvaralaštva za mlade i sve one koji (se) tako saosećaju.
I izvinite što ja to ovako, ne umem drugačije, sem poezijom.
A poezija, to je ono kad skočiš sa nebodera, i dočekaš se direktno na srce. Živ. Hvala.“
Ako dosad niste, predlažemo vam da upoznate Akiko. Ona je devojčica koja ne voli granice. Možda ćete naći nešto zajedničko.
