VLASOTINCE – U Narodnoj biblioteci „Desanka Maksimović“ u Vlasotincu, 28. februara, sa početkom u 19 časova, biće održana promocija najnovije knjige leskovačke pesnikinje Gorice Doderović. Pored nje, o knjizi će govoriti Srba Takić, direktor Narodne biblioteke i poznati vlasotinački pesnik.
Veoma talentovana leskovačka pesnikinja Gorica Doderović već prvom zbirkom pesama Sama (2013) privukla je pažnju javnosti, a drugom, Mesečeva tajna (2014) potvrdila je ne samo da vlada tehnikom pisanja, nego i da poseduje izuzetan dar da u slikama prepunih boja podari čitaocima svoj raznovrsni, bogati pesnički svet. Nova, treća zbirka Gorice Stanković simboličnom naziva Kamen samo je, u stvari, potvrdila ono što smo o njenom pevanju odavno znali, ali je uz ranije izrečene više nego zaslužene ocene književne kritike, pokazala da je horizont njenog poimanja savremenog pesništva mnogo širi i shvatanje poezije kao „umetnosti reči“ i najsloženijih ljudskih izraza deo njene svakodnevne zbilje. Zbirka ima, moglo bi se reći, srećno izabrani naslov Kamen. Ta naizgled jednostavna reč, ima višeslojno metaforičko značenje, a autorka ga razotkriva početkom same pesme Kemen.
Rad Gorice Doderović opširno je predstavljen u studiji D. Kocića Leskovački pisci – tragovi i traganja (Leskovac 2016).
OCENA PROF. DR ŽIVANA STOJKOVIĆA O ZBIRCI „KORAK“
Leskovačko pesničko nebo obasjano je još jednom zvezdom za pamćenje, svetlošću mistične tišine koja nagoveštava buru emocija u duši, srcu, mislima, obasjava život čudnim i nedokučivim porukama kako bi trasirala put za još jedan korak ka budućnosti. Neobuzdana strast u takvom traganju pokazala je put tajanstvenoj, skromnoj, umerenoj, ljupkoj, blagotnoj Gorici Doderović da nam podari još jednu knjigu skoro zagonetnog naslova, ali istovremeno tako moćnog i vizionarskog u maštanju za pravim životnim izazovima. Jer, život bez koračanja ka novim izazovima, ka napretku, sreći, ljubavi, pravednosti, istini, budućnosti postaje nerazumljiv. A posebnu zbunjenost izaziva lik mlade žene iza prozaičnog šaltera za komunikaciju sa ljudima, ali sa takvim prosvetljenim likom i ljubaznošću, blagim pogledom i pritajenim osmehom koji vas pleni bistrinom i neposrednošću, plemenitošću i empatijom jedva skrivajući svu snagu njene unutrašnje energije i želje da svojom skromnošću prikrije svu snagu prosutih stihova u raznim životnim situacijama.
A na cvetnoj poljani leskovačkog podneblja pojavila se skoro iznenada 2012. godine zbirkom pesama pod naslovom „Sama“ ostavljajući jasnu poruku našem kulturnom vrtu da je krenula sama stazama pesničkog uzleta, rizikujući da ostane usamljena u petoj deceniji svog života. A nova zbirka pesama pod naslovom „Kamen“ ukazuje na čvrstinu savladane skromnosti i daje joj je snagu nesalomivog talenta. I uspela je da najpre sebe, zatim i širu čitalačku javnost, pa i književnu kritiku, ubedi u snagu svoga umeća i da to, nažalost, najpre potvrdi nagradama na pesničkom maratonu u Aleksincu i pesničkoj manifestaciji u Gornjem Milanovcu 2013. godine. Zato je već sledeće godine u novoj zbirci pesama „Mesečeva tajna“ saopštila de je njen pesnički dar do tada bio svojevrsna pritajena i skrivena tajna, ali koja joj je opet donela dve nagrade. A ima li većeg priznanja od dobijene zlatne diplome na konkursu „Mesopotamija“ 2017. godine.
I tako su danas za poetesu Goricu Doderović otvoreni svi pozlaćeni putevi pesničkog nadahnuća, sposobnosti, maštovitosti, tajanstvenosti i zagonetnosti u izrazu i stihu, u porukama i nadanjima. Njena poezija je tako izazovna, prožeta neverovatnom snagom promišljanja, ispunjena nadanjima, strepnjama, bolom, samokritična i puna brojnim pitanjima životnih izazova. U pesmi „Korak“ kojom imenom je označila celu zbirku je filozofija života. Pesnikinja poručuje da svaki korak menja svet, ali kad ti oduzmu cipele ostaješ bos čime se nameće pitanje da li tada možeš dalje da koračaš, a kad vam pritisnu obraz naćićete se na kapiju lovišta kada sve gubi smisao da bi oni napunili svoje ruke. Poruka pesnikinje je jasna. Onda kada ti sreća pruži ruku ne smeš da je ne prihvatiš, jer će korak zalutati i teško je dobiti drugu šansu. Zato navodi skoro iskonsku poruku da mora da se korakne, ali i da se čuje glas u igri bez granica kako bi se pobedio život, tako težak i često ponižavajući. Svaka pesma Gorice Doderović je štivo za analizu, materijal za esej, osnova za filozofski traktat. Tako u teškoj životnoj situaciji ona poručuje da se ne traže suze od nje jer ih nema, za nju su one kamenje i da bi izbegla pad u ponor razbila ih je o hrid sa jaukom, ali bez stida. I skoro u zanosnom kriku izgovara da se od nje ne traži laž jer će se raspojasati istina koja odbacuje ljubavnika i grli pesmu. U takvom izboru ona ne želi da bude žrtva i spremna je da gazi očaj kako se nikad ne bi rodio. U obradi pojedinih životnih situacija pesnikinja je nemilosrdna, skoro do surovosti, ali istovremeno tako realna, stamena, nepokolebljiva, spremna i na trenutke sreće, ali i na vrisak, čekanje, ćutanje straha, ludilo sa vriskom na usnama. Knjiga se završava pesmom „Traganja“ što je u direktnoj korelaciji sa korakom, jer svaki novi korak je traganje stazama života, kada istovremeno postoji i krik i sreća, a koracima se kroji novo nebo, dok postelja predstavlja proleće, a Sunce će doprineti da zamiriše novo jutro i onda ona želi da potrči za srećom. A na koricama knjige je devojčica sa kišobranom koja korača prema svetioniku i pučini mora kao svojevrsnim simbolima života.
Po oceni prof. dr Živana Stojkovića, „pesme ove knjige su dosegle sedam milja i koračaju prema zlatnom đerdanu leskovačkog i srpskog Parnasa. To je prepoznao i grad Leskovac dodeljujući sredstva za njeno štampanje, čime se obogaćuje njegova kulturna riznica.
