LESKOVAC – Violeta (Bakić) Grujić, rođena 30 juna 1962. godine u Nišu. Osnovnu školu započela je u Prokuplju, a završila u Bitolju, kao i nižu muzičku školu. Svirala je violinu. Srednju usmerenu školu – (prirodno matematičkog i humanističkog smera) završila je u Podgorici 1980. godine. Uvek je bila odličan đak. U osnovnoj školi bavila se slikarstvom i bila član recitatorske sekcije pri OŠ „Goce Delčev“. Igrala je rukomet dve godine za školsku prezentaciju. U srednjoj školi ,,Slobodan Škerović” u Podgorici (tadašnji Titograd), nastavlja da se bavi recitovanjem i pisanjem uglavnom priča o životu, domovini i sudbini. Dve godine je aktivno bila član glumačke-racitatorske sekcije pri Narodnom pozorišti u Podgorici. Završila je Tehnološki fakultet u Leskovcu, odsek biohemijski, smer prehrambeni i stekla zvanje diplomiranog inženjera tehnolohije ishrane. Ima priznat master Tehnološkog fakulteta, Univerziteta u Nišu za isto zanimanje. Radila je kao tehnolog u DP ,,Polimermer” i PPT,,Man”(privatna firma) u Leskovcu – (organsko-polimermerno inžinjerstvo).
Od 2004. godine počela je da radi u kulturi. Bila je dva puta direktor ,,Doma kulture Brestovac”, u Brestovcu. Zatim je u istoj ustanovi radila godinu dana kao organizator kulturno-umetničkog programa. Od 2007. godine počela je da radi u Centru za ekonomiku domaćinstva ,,Danica Vuksanović”, prvo kao stručni sardnik za pravilnu ishranu, kao šef programskog odseka pri Centru, zatim stručni saradnik za narodno stvaralaštvo i rukotvorine i skoro godinu dana je bila v.d direktora ustanove.
Organizujući mnogobrojne književne večeri, muzičko-poetske, razne manifestacije, izložbe narodnog stvaralaštva i rukotvorina, velike prodajne bazare rukotvorina (gde su se okupljali vredni stvaraoci iz celog regiona), mnoge humanitarne večeri za decu obolelu od opakih bolesti, držeći predavanja i radionice o narodnoj tradiciji, zavolela je poeziju i književnost i počela posle dugih niz godina ponovo da piše. Posle likvidacije Centra za ekonomiku domaćinstva, koji je radio skoro 59 godina, ostala je bez posla.
Njeni tekstovi govore o životu uopše, o nemilosrdnim ratovima, o novoj epohi i borbi čoveka da sačuva moral i zadrži tradiciju svoga naroda. Voli rodoljubivu poeziju. Po malo kao sanjar lutalica napiše i po neku ljubavnu pesmu, obično vezanu za neki istiniti događaj, trenutak. Priroda je njena glavna inspiracija i u mnogim pesmama mogu naći stihovi o prirodi, borba same prirode kako da se spasi od čovekovog uništenja.
U periodu dok je radila u kultunim ustanovama, učestvovala je kao recitator na mnogim književnim i muzičko-poetskim večerima, kako u istim ustanovama, tako i u domovima kulture van Leskovca, zajedno sa članovima Književnog kluba ,,Glubočica”, ,,Poezija 016” i sa Udrženjem umetnika ,,Leskovački krug” , čiji je i član. Godine 2016. godine učestvovala je na Pesničkoj koloniji ,,Pesnički vez” koja je održana u Soko Banji, gde je bila jedini učesnik iz Leskovca, a 2017. godine, zajedno sa članovima ,,Poezije 016”, učestvovala je na XXII Pesničkoj koloniji ,,Juhorsko oko” u manastiru Sv. Nikola u Svojnovu, kod Paraćina, gde je predstavljala Centar za ekonomiku domaćinstva. I sada, kada je ostala bez posla, aktivno se bavi recitovanjem u Udruženju ,,Leskovački krug”. U toku su pripreme za snimanje kratko metražnog filma ,,Marsova poezija” čiji je učesnik.
