ГРДЕЛИЦА, ЛЕСКОВАЦ – У грделичком Дому културе 20. марта 2019. године, одржана је промоција најновије збирке песама „Одсјаји душе“ познате лесковачке књижевнице Љиљане Јањић, дугогодишње професорице француског и латинског језика у Медицинској школи у Лесковцу.
На промоцији је говорила Марија Стојановић, професорица српског језика, која је у лесковачкој јавности позната као аутор неколико успелих књига, више запажених рецензија, али и као учесница бројних књижевних манифестација.
Одсјаји душе – У збирци песама Одсјаји душе, петој по реду, како оцењује рецензент Марија Стојановић, песникиња „достиже врхунац у зрелости, начину исказивања емоција и дубини сазнања света и живота. Она ствара поезију блиску сваком емотивном читаоцу, а свака њена песма је одјај душе“.
Збирка има седам циклуса – „У загрљају природе“ (десет песама), „Под сјајем звезда“ (пет песама), У бездану (шест песама), „Одсјаји душе“ (једанаест песама), „Задржани у сећању“ (пет песама), „Сени из давнине“ (четири песме) и „Хаику“ (пет песама). По оцени М. Стојановић, што је и наше становиште, најемотивније су песме из циклуса по коме је цела збирка добила име Одјаји душе.
Последњи циклус, хаику поезија, је новина у стваралаштву ове изванредне лесковачке песникиње. У њему „као да је извршена својеврсна синтеза свега о чему је певала“. (М. Стојановић).
У комплетној збирци метафоричког наслова говори се о темама које су обично у центру пажње свих песника: љубав, патња, пролазност, усамљеност, нада, заборав.
Једна од најбољих песама Љ. Јањић је, ван сумње, „У бездану“. „Песма / неотпевана / изгубљена /у безданима. //Реч / неизговорена / у грлу застала // Стих / ненаписан / распршен / у измаглици“.
Проф. Љиљана Јањић показала са као изванредна хаику песникиња, што се може сматрати новином у њеном веома успешном песничком раду. У поглављу „Хаику“ налазе се песме: „Љубав искрена“, „Месечина“, Сећање“, „Нестајање“, „Буђење пролећа“. За илустрацију песничког умећа, ево две песме из тог циклуса. Прва: „Не нисам сама / несаница је са мном / друштво ми прави“ („Месечина“). И друга: „Не слећу ласте / испуњене ћутањем / гнездо се рони.“ („Буђење пролећа“).
