LESKOVAC, 25. marta – Na današnji dan 1999. godine, tačno u 20,45 časova, britanski „Harijeri“ iz sastava Rojal Er Forsa sjebali su skladište municije u kasarni Donji Sinkovac, 2km od Leskovca, i izazvali eksploziju snage 1,4 do 1,6 kilotona, koju su vojni stručnjaci kategorisali kao najsnažniju detonaciju konvencionalnog eksploziva posle Drugog svetskog rata. Razbijeni su svi prozori gradskih zgrada okrenuti prema skladištu, svi izlozi prodavnica duž glavne ulice Leskovca, sve staklene površine na Fabrici lekova „ZDRAVLJE“ uključujući i unutrašnje pregradne zidove od stakla, pa je samo ovo preduzeće za zamenu stakala platilo oko 400 hiljada ondašnjih dojč-maraka.
Nepočinstvo „naših prijatelja“ engleza podržavali su i lovačku zaštitu pružali američki lovci F-16 „Falkon“, a protivelektronski kišobran obezbeđivali takođe američki F-111 „Rejven“.
Eksplozija je bila toliko snažna da je i ulica Dubočica bila zasuta peskom iz temelja skladišta, a pojedini delovi vojne opreme pronađeni su kod Tehničke škole „Rade Metalac“, udaljene skoro 5 kilometara.
Na osnovu saopštene snage eksplozije, lako je izračunati kolika je materijalna šteta učinjena; ako je kilogram eksploziva ili municije vredan 10 evra, englezi Srbiji duguju 16 miliona evra samo za jedan magacin u Sinkovcu, šteta u gradu nije izračunata.
S obzirom da uništeno skladište vojne opreme nije palo s neba, niti je darovano od strane krune već ga je platio narod Srbije od svojih zarada i dobara, ja sam se, naivno, ponadao da je junajtedkingdomski prestolonaslednik onomad došao da štetu namirimo. On je, međutim, u goste došao praznih ruku, što je odraz lošeg vaspitanja, glumeći da je skroz iznenađen i neupućen u to šta su njegovi podanici sve napravili Srbiji, iako je 1999. godine, u uniformi oficira, posetio svoje kolonizatorske trupe na Kosovu i Metohiji.
Tvoj sin je, draga engleska kraljice, umesto da je došao sa ponudom da štetu namiri, srpskim domaćinima saopštio kako ga za učinjen zulum boli mojega, jer se, za vreme većeg dela njegovog boravka i druženja sa zvaničnicima Srbije, videlo da se šakama drži malo podole. Pa ti sad, vidi šta ti valja činiti i sa sinom, i sa dugom koji tvoje kraljevstvo ima prema Srbiji.
Unapred hvala.
P.S. Nije greška. Ja imenicu „englez“ pišem malim slovom, kao i svaku imenicu kad prema njenom značenju osećam prezir.
Izvor:
Preuzeto sa FB Nikole Milićevića, poznatog leskovačkog novinara i glavnog i odgovornog urednika leskovačkog nedeljnika Nova Naša reč.
Šta reći nego, bravo Nikola, dragi kolega! To se zove angažovano novinarstvo! I ljubav prema domovini!
