ВЛАСОТИНЦЕ – У изузетно вредној књизи Градитељско наслеђе Власотинца Даница Валчић представила је и познату кућу породице Поповић, или Интернат, како је Власотинчани зову. Како пише Валчићева, реч је о раскошној, импозантној и допадљивој грађевини, која увек плени снажним свежином израза.
Кућа је грађена 1907. године, а власници су били синови Гаврила Поповића, трговца и индустријалца, који се у Власотинце доселио из засеока Било, код села Крушевице, општина Власотинце. Био је писмен и способан трговац, који је стечени капитал улагао у школовање својих синова, изградњу млина на Власини и унапређење млинске индустрије. Поседовао је имање у родном крају, а у Дејану воденицу на пет витлова на речици Рђавици, монопол дувана у Врањском округу, као и локалне у Власотинцу и Лесковцу.
Објекат има високи партер и спрат. На средини чеоне фасаде налазе се масивна дрвена врата заштићена декоративним решеткама од кованог гвожђа. Јединствени ефекат на чеоној фасади постигнут је истуреним балконом са декоративном оградом од ливеног гвожђа, изузетно вредне занатске обраде са украсима у виду биљних преплета.
Према породичном предању, кућу су градили мајстори из Рупља, који су као грађевински радници радили на грађевинама у престоници и по Србији.
После Другог светског рата кућа је била одузета породици. Била је интернат за ратну сирочад и децу без родитеља, а неке просторије су биле коришћене као школске учионице. Неко време у приземним просторима био је магацин за намештај.
Деведесетих година 20. века кућа је враћена породици, али њени наследиици, у немогућности да је одржавају, запустили су кућу. На почетку 21. века, 2004. године локана самоуправа откупила је објекат од њених власника и у сарадњи са Заводим за заштиту споменика културе у Нишу и уз новчану помоћ општине и Министарства културе, отпочело је реновирање овог објекта, према пројекту који су израдили стручњаци Завода у Нишу. Постављена је плоча и промењена је дотрајала конструкција испод које је подигнуто поткровље, тако да је објекат заштићен од даљег пропадања.
Током 2011/12. године фасада је обновљена, промењена су масивна улазна врата и кућа је окречена. У њој је сада смештен Центар за социјални рад, налази се учионица за ликовни боравак деце са посебним потребама.[1]
[1] Видети опширније: Даница Валчић, Градитељско наслеђе Власотинца, стр. 81-82, друго, допуњено издање, Народна библиотека „Десанка Максимовић“, Удружење поштовалаца Свете горе Атонске – Власотинце, Удружење „Лоза“, Власотинце 2018.
НАПОМЕНА: Пројекат – Лепша страна мога завичаја: Власотинце
Овај садржај је део пројекта који је суфинансирала општина Власотинце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“ (члан 5. Уговора о додели средстава из буџета општине Власотинце)
