ВЛАСОТИНЦЕ – Ове године Ликовни салон – ликовни ствараоци Власотинца први пут је приређен без Небојше Митровића Пуше, академског вајара, сликара и професора, који је својим уметничким делима и педагошким радом обележио време у коме је живео. Упркос томе, присуство великог уметника је обележило и 36. Ликовни салон, не само сликом Белина, већ и његовим портретом који је урадио сликар Властимир Стојановић Шиља.
Властимир Стојановић Шиља је учинио да Пушино присуство на изложби буде готово стварно, да манифестација у чије темеље је уградио део себе и даље носи његов печат. „Овим портретом сам желео да продужим наше пријатељство, да продужим Пушино трајање међу нама сликарима на првој изложби након његове смрти. За мене, као његовог пријатеља и колегу никада ове изложбе више неће бити исте. Небојша Митровић, Звонимир Катлановић, Јован Ђекић, обележили су једно време, посебно ликовну сцену Власотинца. Добро је што имамо младих и талентованих уметника који настављају њиховим путем, али не смемо заборавити оне који су прокрчили тај пут“, каже Властимир Стојановић.
Својим делима ликовну сцену наше вароши битно је обележио Властимир Стојановић, који се сликарством бави од 1974. године. „Недостаје ми Пуша. Волео сам да за сваку своју слику чујем његов суд, његово мишљење, поштовао сам искрене критике које ми је упућивао и које су ме често изграђивале као ствараоца. Волео је да чује моје мишљење о својим делима. Године дружења са њим су се претвориле у велико и лепо пријатељство“, додаје Властимир Стојановић.
Одмах након изложбе, он је слику поклонио Народној библиотеци „Десанка Максимовић“.
„Мислим да је слици место овде, у библиотеци, јер не познајем никог ко више пажње поклања завичајним ствараоцима од Србе Такића. Овде ће портрет великог уметника моћи да виде сви који су поштовали његов рад. Небојша Митровић ушао је у ред најбољих власотиначких сликара“, рекао је Властимир Стојановић након даривања слике.
„Библиотека је одавно престала да буде само установа која се бави набавком, чувањем и позајмљивањем књига. Њена улога у култури је много већа и значајнија, посебно у малим срединама попут наше. Због тога намеру завичајних сликара да нам поклоне нека од својих дела прихватамо са посебном одговорношћу и захвалношћу“, рекао је Срба Такић, директор библиотеке.
Он је подсетио да су даривање својих слика најавили и други завичајни сликари, неки су чак вољни да одређени број слика завештају библиотеци у форми легата. „Наравно, уз обавезну бригу да савесно чувамо слике које су библиотеци поклоњене, имамо обавезу и да повремено излажемо те слике у складу са програмом својих активности“, додао је Срба Такић, а преноси лист „Власина“.
