ЛЕСКОВАЦ – Познати лесковачки историчар, проф. др Живан Стојковић, дао је крајње занимљиву оцену најновије књиге афоризама проф. др Драгомира С. Радовановића „Ој Србијо, мила мати, како ћешсе сутра звати“. Мото његовог приказа гласи: „Отровне постају све оне истине које се прећуте“ (Зартустра). Рад ове двојице универзитетских професора детаљно је представљен у двотомној студији Данила Коцића Лесковачки писци – трагови и трагања (Лесковац 2016)
Проф. др Живан Стојковић: Бисери истине професора Радовановића
Један од српских најпознатији афористичар, човек изузетног сензибилитета, загонетан и отворен, весео и директан, бескомпромисан и стамен, не престаје да нас обогаћује својим бисерима истине следећи мисао Заратустре да истина мора бити саопштена, ако ништа друго онда за спас народа који је поштује. Зато је професор Радовановић одлучио да нам подари нову књигу афоризама распоређених по ћириличном азбучнику и да је наслови својеврсним и потресним насловом који је истовремено и политичка, и филозофска, и социолошка, и историјска порука са свим својим потресним назнакама, немилосрдна сатира, критика, вапај, крик, порука, захтев, оштро сечиво које нема за циљ да убија већ да својим скривеним и отвореним значењем саопшти истину која мора да се схвати, да се скрене са странпутица и да се пође правим путем, да освести или бар натера на озбиљно размишљање о одговорности сваког човека за стварање амбијента који мора бити подједнак за све. Његови афоризми нису дисидентски, они су животни, свакодневни, како би разумљивије рекли, народски и не односе се само на политички амбијент већ на целокупно друштвено биће, на земљу која би морала да размисли о свакој поруци коју нам доносе. Као и прави патриота, он своју земљу назива мајком што треба да буде и фундаментална одредница сваком нормалном човеку и исказује стрепњу о њеној судбини и имену као најважнијем садржају опстанка једне земље. Можда би се на први поглед могао стећи утисак о превеликој морбидности у сваком афоризму, али који истовремено представља и посебну мисао за дубљу анализу и схватити њене поруке, не злураде, не острашћене, не приземне, већ дубоко људске које морају бити путоказ за исправљање погрешног или за тражење сасвим новог, модерног, хуманог, емпатичног.
Свако од његових афоризама у овој књизи може бити тема за озбиљне диспуте са основним циљем да истина увек победи и усрећи и народ и његову мати државу.
Проф. др Живан Стојковић
Лесковац, 4. новембар 2019.
