ВЛАСОТИНЦЕ – Биће да се добар глас заиста далеко чује, јер је, мимо очекивања организатора, представљање књиге Грделичанке Иване Ћирић привукло велику пажњу Власотинчана. Чинило нам се да је ова, професорка енглеског језика, недовољно позната нашој публици, али се испоставило, на нашу радост, да није тако.
У сарадњи са Домом културе Грделица, у Галерији Библиотеке приређено представљање њеног романа „Затварање кругова“, који говори о пријатељству две жене. Вероватно су зато у публици највећим делом биле припаднице лепшег пола, очигледно упућене у стваралаштво Иване Ћирић.
Ипак, Срба Такић, директор Библиотеке, отварајући вече, замерио је, пре свега себи, а онда и гостима из Грделице, на слабој сарадњи и одсуству заједничких акција и пројеката. Ивана Нешић, уредница књижевног програма у грделичком Дому културе се сагласила са њим, уз жељу да се сарадња ојача и интензивира.
О књижевном раду и роману „Затварање кругова“, осим ауторке, говорила је и Јелена Илић, професорка српског језика, која је и рецензент ове књиге. Њихова излагања прерасла су у разговор, подстицан бројним питањима заинтересоване публике. Програм је трајао дуже од планираног, али су сви оценили да су овакви сусрети прекопотребни, нарочито ако су посвећени делима која, попут вечерашњег, заслужују посебну пажњу.
Извор: Народна библиотека „Десанка Максимовић“
ЈЕЛЕНА ИЛИЋ: РОМАН „ЗАТВАРАЊЕ КРУГОВА“, ПРИКАЗ
Роман “Затварање кругова” Иване Ћирић представља сведочење о положају жене у патријархалном друштву у коме је имплементација равноправности процес који још увек траје и никако није једноставан. Радњу романа чине две паралелне приче, Јеленина и Миленина, приче две жене које се у исто време боре са егзистенцијалним проблемима, али и са лоше сведеним рачунима из прошлости. Док се радња одвија, читалац није сигуран да ли у рукама држи књигу или гледа модерну филмску причу. “Затварање кругова” је добро обликована драмска прича са сликовито представљеним ликовима и мноштвом епизода које врцају од страсти, претеривања, узбурканог темперамента, а у исто време теже складности, чистој неисквареној љубави, која би испунила сваку празнину, излечила сваку сакривену бол…
Роман је састављен из два дела. Први део романа представља Јеленина, а други Миленина прича. Када упловите у свет који је Ивана Ћирић створила, чини вам се да читате о себи самима, проблемима са којима се свакодневно сусреће свака жена, од одласка на пијацу, бриге око деце и налажења момента слободног времена за своје сопствене потребе и ситна задовољства. Ипак, тај први утисак вара. Никако не могу рећи да се ради о „лаганом штиву“ за пред спавање. Страницу по страницу схватате да је роман „Затварање кругова“ много дубље штиво. Испреплетаним фабуларним токовима, одличном дијалошком формом и самом садржином којом се Ћирићева бави, она изазива у читаоцу много питања, дилема…
Овај роман никако не би требало схватити као литературу за жене. Без обзира на то што су главне протагонисткиње женског пола, мушки поглед на свет свакако је присутан, и то кроз женску призму. Читајући овај роман схватићете како да будете бољи очеви, мужеви и браћа, а све то на једноставан начин, слушајући Миленине и Јеленине речи. Роман одише динамиком и искреним емоцијама. Осећања у овом делу доминирају на посебан начин – она су оживљена, представљена као индивидуе. Функција емоција у делу се повећава од првог Јелениног и Милениног сусрета. Од тог тренутка, прича ће из странице у страницу бити све интензивнија. Случај и судбина, удаљеност и близина, бол и срећа смењују се и стварају приличну напетост – читалац је заинтригиран великим пријатељством две жене које покушавају да се изборе за своје место под сунцем, али и њиховим судбинама, у које нас аутор ретроспективно уводи. Ћирићева се игра и са читаоцем, као што се игра са стварношћу и фикцијом, тако да нисмо начисто – да ли Јеленина и Миленина прича има једино лице или носи хиљаду маски.
Стил романа је једноставан и читљив, изражавање директно, кроз спонтани израз афективног стања и става према животу, свету и човеку. Док протагонисткиње романа доживљавају успоне и падове, читалац је заинтригиран и у сталном ишчекивању. Међутим, оно што ће уследити, потпуно је неочекивано. Сујеверно предвиђање емотивног вртлога, сви знакови поред пута које читалац препознаје, али се не усуђује да их чита и тумачи, Јеленина и Миленина борба са самом собом, и много других момената који остварују узајамне везе и прожимања, говоре о дару аутора да читаоца изненади и испровоцира, тако да на свакој написаној страни пронађе и самог себе и остане поклоник стилу и идеји који је Ћирићева створила. Она вас неће додирнути дубоком филозофском истином, неће вас увести у дилему тумачећи смисао живота, она ће вас забавити, насмејати, растужити, расплакати, изненадити и потпуно збунити.
Не могу да порекнем да ме је свет романа „Затварање кругова“ дирнуо и преко моје жеље, тако да, у овом тренутку, формира нешто сликовитији израз, од ког упорно бежим у рецензијама и приказима. Једноставно, виталност казивања Иване Ћирић нас води путевима свакодневног, до те мере да оно постаје мистично. Овај роман сматрам делом неоспорне уметничке вредности који говори о неправедном положају жене у савременом друштву. Представе које аутор нуди представљају чулне конкретизације, апстрактне опсене, личне драме… Оне се не разликују од до сада виђеног и доживљеног и лако им је наћи заједнички чинилац са нечим већ усађеним у нашем искуству, па је зато најбоље препустити им се у потпуности. Када то учините, будите уверени да сте закорачили у књижевни свет уједначене структуре, пажљиво и правилно распоређених стилских фигура, бритког, јасног и енергичног израза, у коме ћете сигурно задовољити бар неку од својих духовних потреба. Међутим, веома брзо, како се будете приближавали последњим страницама, жарко ћете пожелети да то није све… Желећете још… Биће то искрена потреба да поново прошетате кроз старе и упознате сасвим нове чаробне вртове ауторове маште и још једном проверите да ли је неки од ваших кругова можда остао отворен.
Јелена Илић, лектор српског језика
