ЛЕСКОВАЦ – Године 1858. према подацима на које се позива С. Димитријевић,[1] Лесковац је био по величини други град на територији Србије (Београд 22.000 становника, Лесковац 15.000 становника.[2] Неспорно велики зналац Лесковца, његове богате прошлости, Сергије Димитријевић, забележио је невеликој књизи (88 страна) ,,Грађа за проучавање Лесковца и околине’’[3] више занимљивих података и описао ,,сочан лесковачки говор’’.
Гвожђарска радња Ђорђа Кражића и синова основана је 1827. године. Овај податак углавном се слаже са наводима Христићевог Трговачко-занатског шематизма из 1896/97. године, која спомиње као најстарије лесковачке фирме гвожђарске радње Трифуна Дончића (1849) и браће Кражић (1864), које припадају истој породици, а настале су деобом.[4]
Ова гвожђарска радња, која је набављала робу из иностранства, одиграла је знчајну улогу у прошлости Лесковца. Тако је, на пример, она донела у Лесковац прво прозорско стакло и прву петролејску лампу са стаклом. До тада је Лесковац употребљавао само гасарчиће, петролејске лампе без стакла. Прву петролејску лампу са стаклом купио је неки лесковачки бег. Ова фирма донела је у Лесковац и прве гвоздене плугове, увезене из Беча.
[1] Исто, стр. 142.
[2] Стенографске белешке Народне скупштине, 1879. год, стр. 365.
[3] С. Димитријевић, Грађа за проучавање Лесковца и околине св. I, Градски народни музеј, Лесковац 1952.
[4] С. Димтријевић каже да је ове податке пружио Тоде Ђорђевић, унук оснивачке фирме.
