ВЛАСОТИНЦЕ – У Народној библиотеци “Десанка Максимовић” представљена је књига “Храм силаска Светог Духа на апостоле (од постанка до данас)”, коју је приредио јереј Никола Пешић.
Он је овом приликом говорио о неопходности овакве публикације и својој намери да у њу унесе најосновније податке о храму, али и о важности да се истраживање његове историје настави.
Јереј Никола Пешић је говорио о значају задужбинарства, о Немањићима као првим српским задужбинарима и ктиторима, затим о враћању задужбинарства након ослобођења од Турака када су задужбинари градили храмове, цркве, богомоље, школе, болнице, мостове, путеве, чесме.
“Све до 1835. године Власотинце са око 2.000 становника није имало цркву. Идеја о градњи храма сазрела је 1830 године. Први велики ктитори био је Сава Скобар који је поклонио имање на коме ће се градити црква. Део имања поклонио је и Цека Диманић. Црква је у данашњим димензијама обновљена 1858. године, а 1870. године део имања је дала за изградњу школе. Црква је први пут живописана крајем 19. века, а нови живопис је рађен у периоду од 2008. до 2018. године ”, рекао је између осталог јереј Никола Пешић.
Међу занимљивостима везаним за цркву у Власотинцу он је истакао сребрни путир из 1862. године који се и данас користи за причест.
Теолог Драган Видосављевић је говорио о занимљивим и мање познатим детаљима везаним за историју власотиначке цркве. Дао је картак преглед свих власотиначкихг свештеника од почетка 19. до краја 20. века, међу којима је био велики број родољуба и истакнутих националних радника попут поп Гмитра, Симона Стефановића, проте Станоја Јанковића, попа Димитрија, проте Михајла Протића, проте Онуфрија Поповића, проте Христифора Поповића, Василија Поповића.
Драган Видосављевић је потом истакао да је црквени живот између два светска рата био врло интензиван. У Власотинцу су постојала чак три певачка друштва Његош, Карађорђе и Мокрањац која су недељом и празницима појала у власотиначкој цркви. Црквени одбор је тада бројао двадесетак чланова. Забележено је да је 1927. године било 7.500 причешћа у Власотинцу које тада имало 6.000 становника.
“Морам да истакнем да је Власотинце сразмерно својој величини предњачило по броју хаџија и да је хаџилук био тесно повезан са родољубљем Власотинчана”, рекао је Драган Видосављевић у осврту на шири контекст и услове у којима је опстајао српски народ и борио се за своју посебност и самосталност.
Ова веома значајна књига објављена уз благослов Његовог преосвештенства Епископа нишког Господина Арсенија. Књига је штампана у издању Црквене општине Власотинце, а обиље изузетних фотографија и ликовних решења која књизи дају додатну документарност и естетски изглед урадили су Силвија Коцић и Петар Пешић – преноси лист „Власина“.
