Sedi i posmatraj gomilu ljudi i nećeš primetiti nikog. Praznina. Samo žamor, sivi – magloviti obrisi. Utopljenost mnoštva u nevidljivu celinu. Kao treperenje svetla pod kojim je rukopis nečitljiv. Kao uredno pokošena trava.
Amorfna lica fotošopiranih fotografija. Nema mrlja, ljudskog nesavršenstva. Kao sparni letnji dan. Ni daška svežine, ni silovite, grmljive oluje. Tamo, među gomilom istih, pravila su jasna.Tamo je jasan, apsolutan poredak stvari. Tamo se ne pita: Zašto? Tamo se potvrđuje.
Tamo si često i Ti. Posmatran u gomili nečijim okom, lenjim. Pogled mu je zamućen u daljinu. Ne vidi te u masi, jer te nema. Poćušnut si u moru ljudi što svojom, što tuđom voljom. Bujica te uvlači i nosi. Misliš, znaš kuda ideš. Misliš, znaš zašto ideš. Prepustaš se kovitlacu moranja od jutra do večeri. Isprva misliš lepo ti je. Umiruje te jednostavnost toka, ne baviš se sobom, ne baviš se ni drugima. Zapljusne te talas dosade. Ali to nije talas, to je talaščina.Vuku te sile struje dok ti misliš – tako treba.
Ipak, nisi ti rođen da se smiriš. Da se predaš.Osećaš kako pecka sve što mora i što treba. Žari ti kožu, izaziva te. Pomičeš se. Pa se otimaš. Nećeš! Nešeć u mirno more. Hoćeš da zapljuskaš rukama i nogama, da talasaš mirnoću. Da pričaš o besmislu, slušaš svoj škiputavi glas dok pevaš, ritmički lupkaš nogom uz muziku. Da previše razmišljaš dok se potpuno ne pogubiš u smislu, da se smeješ kada ne treba. Hoćeš da živiš. Živiš! Da zapeniš to dosadno mirno more.
Možda ne možeš promeniti svet. Verovatno nisi rođen za velika dela. Ipak: Ko ti je rekao da moraš, ono što ne želiš? Moranje nije baš za svakog. Ko ti je rekao da moraš imati odgovor na sva važna životna pitanja? Možda ona tebi i nisu toliko važna. Ko ti je rekao da si deo jedne velike slagalice? Možda si ti puzla koja se ne uklapa baš na tom mestu gde upravo stojiš. Ko ti je rekao da te određuju ocene u školi, da je matematika važnija od umetnosti? Ko ti je rekao da se tvoj uspeh meri brojevima? Ko određuje šta je uspeh? Ko definiše tvoju sreću?
Slomi prividno savršenu harmoniju svega što treba. Oseti život, primećuj sitnice. One čine ljude posebnima. Okrnjeni lak na kažiprstu, blato na rubu cipela, končić koji viri na rukavu, fleku – sveže istrljanu vodom. Sve ono što se trudiš da prikriješ. Jer tako treba. Našali se na svoj račun. Humor je dragocen dar, ne škrtari. Posmatraj svet okrenut tumbe. Oslušni sve što je u tebi utihnulo. Dodirni se jagodicama prstiju, polako. Tu si. Svoj si. I što je najbitnije – izvan gomile.
Ko ti je rekao da moraš biti savršen? Savršenstvo je za budale.
dr Nataša Dimitrijević
BIOGRAFIJA
Nataša Dimitrijević rođena je 16. marta 1979. godine u Leskovcu, gde je završila osmogodišnje i gimnazijsko obrazovanje. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Nišu 2004. godine. Na istom fakultetu 2010. godine odbranila je magistarsku tezu pod nazivom „Značaj društvene odgovornosti preduzeća u savremenim uslovima poslovanja“. Doktorat ekonomskih nauka stekla je odbranom doktorske disertacije 2016. godine na temu „Poslovna etika, društvena odgovornost i konkurentska prednost preduzeća”, na Fakultetu za finansije, bankarstvo i reviziju, Univerziteta Braća Karić u Beogradu.
Dr Nataša Dimitrijević trenutno je šef računovodstva u Prekršajnom sudu u Leskovcu. Od 2005. godine radi u OŠ ’’Kosta Stamenković’’ u Leskovcu na računovodstvenim poslovima. Nakon toga, zapošljava se 2006. godine u srednjoj Trgovinsko-turističkoj školi u Leskovcu, gde obavlja poslove profesora ekonomske grupe predmeta. Od 2008. godine radi u Regionalnom garancijskom fondu za južnu Srbiju gde obavlja funkciju v.d. direktora. Od 2009. godine obavlja poslove saradnika direktora za ekonomska pitanja u Agenciji za lokalno ekonomski razvoj u Leskovcu.
Pohađala je 2010. Univerzitet socijaldemokratije (UNISD), u organizaciji Centara za studije socijalne demokratije i Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Tokom 2012. godine učestvovala je u obrazovnom programu „Upravljanje projektnim ciklusom u projektima finansiranim od strane EU“, Beogradske otvorene škole. Teme sa ovih studija su usko povezane sa etikom i društveno odgovornim poslovanjem.
Angažovana je u okviru USAID projekta za reformu sudstva kao član radne grupe za Pristup sudu. U okviru ovog projekta učestvovala je na studijskom putovanju u Americi na temu upravljanja sudskom administracijom. Takođe, učesnica je studijskog putovanja u Brižu (Belgiji) u okviru projekta Speak European – Kancelarije za evropske integracije, pri čemu je tri nedelje pohađala nastavu o Evropskoj Uniju na Evropskom Koledžu.
Nataša Dimitrijević udata je i majka dvoje dece.
