Tišina nam je najveći i najbolji sagovornik. Pušta nas da nemo bleblećemo u sebi, dok nam se po koja reč prikrade na vrhu jezika. Odmetne i blago odzvoni u prazninu. Jer jasno je da čovek previše razmišlja. Misli jesu teške, ali samo ako ih odenemo u teško ruho. A prečesto ih natrontamo iz straha da ne ozebu, da ih hladnoća ne nagrize.
Zamisli, kažeš šapatom svojoj tišini, zamisli da svet načas uspori. Da zastane. Da se rasteže polako, kako pada noć. Da trenutak postane opipljiv prstima. Da traje duže na kraju dana. Zamisli da se lepo zavališ i dišeš. Samo dišeš. Skoncentrišeš se samo na disanje. Poćušneš misli u stranu. Disanjem ih raspleteš. Jer kad se dan svrši, jedino što treba da uradiš je da usporiš.
Eto, setio si se stare pesme Morčibe. U to davno vreme, nisi ni razumeo o čemu pesma govori. Nisi ni imao šta da usporavaš. Mladost traži brzinu, gužvu, dešavanja. Sa zrelošću, kao da rukama polako odgurkuješ sve i svakog ko ti tišinu narušava.
Kome tišina prija, taj može podneti i najteži teret. Sebe.
Ležiš tako opružen, osećaš težinu tela i usporavaš disanje. Kao da usporavaš nemi film u glavi. Sve ono što te pritiska i gnjeći. Što se javlja u slikama, mirisima i bojama. Sve što te podseća na problem koji je zadat, nekim čudnim usudom, baš tebi da ga rešiš. Diši. Pauziraj nemi film. Udahni polako, duboko i otpuhni sve sive čestice duše koje ti peckaju i golicaju volju. Volju da istraješ.
Sutra je novi dan. Nabacićeš toplu jesenju odeću i hladni jutarnji osmeh. Trebaće vreme da se do podneva ugreje. Razmenićeš pregršt reči, upijaćeš mnogo novih, uglavnom nepotrebnih informacija. Stopala će da prevale dugačak put. Skljocaće potpetica po hladnom asfaltu. Kolena će da zabole. Ramena će pod umorom malo da popuste. Popustiće i volja kako odmiče dan.
Takav je život. Iz dana u dan.
Ali, odjekne i koji grleni smeh sa usana. Dodje nenajavljen. Prasne tvojim telom da te probudi i pokrene. I to možda baš na uglu staze u parku, na samom rastanku sa prijateljima. Nasmeju te sitnicom, vedrom pošalicom. I jesen, već oblačna i siva, iznedri zlatne boje. Otvori se prelepa staza pred tobom. Jesenja, žutim lišćem posuta. Koja sada, u trenutku radosti, izgleda potpuno drugačije. Jer je posmatraš vedrijim zenicama. A maločas si njome prošao. Onda kada je još bila siva i umrljana gnjecavim lišćem.
Dan se smračio, noć pada. Najednom pomisliš – možda ti je upravo taj smeh, prolomljen na uglu staze u parku, ispravio ramena i utegao volju. Razvedrio zenice. Jer su neki susreti baš tog dana trebalo da se dese.
You just need some time
To fall back in line
Slowdown down down down down down
dr Nataša Dimitrijević
DR NATAŠA DIMITRIJEVIĆ: BIOGRAFIJA
Nataša Dimitrijević rođena je 16. marta 1979. godine u Leskovcu, gde je završila osmogodišnje i gimnazijsko obrazovanje. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Nišu 2004. godine. Na istom fakultetu 2010. godine odbranila je magistarsku tezu pod nazivom „Značaj društvene odgovornosti preduzeća u savremenim uslovima poslovanja“. Doktorat ekonomskih nauka stekla je odbranom doktorske disertacije 2016. godine na temu „Poslovna etika, društvena odgovornost i konkurentska prednost preduzeća”, na Fakultetu za finansije, bankarstvo i reviziju, Univerziteta Braća Karić u Beogradu.
Dr Nataša Dimitrijević trenutno je šef računovodstva u Prekršajnom sudu u Leskovcu. Od 2005. godine radi u OŠ ’’Kosta Stamenković’’ u Leskovcu na računovodstvenim poslovima. Nakon toga, zapošljava se 2006. godine u srednjoj Trgovinsko-turističkoj školi u Leskovcu, gde obavlja poslove profesora ekonomske grupe predmeta. Od 2008. godine radi u Regionalnom garancijskom fondu za južnu Srbiju gde obavlja funkciju v.d. direktora. Od 2009. godine obavlja poslove saradnika direktora za ekonomska pitanja u Agenciji za lokalno ekonomski razvoj u Leskovcu.
Pohađala je 2010. Univerzitet socijaldemokratije (UNISD), u organizaciji Centara za studije socijalne demokratije i Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Tokom 2012. godine učestvovala je u obrazovnom programu „Upravljanje projektnim ciklusom u projektima finansiranim od strane EU“, Beogradske otvorene škole. Teme sa ovih studija su usko povezane sa etikom i društveno odgovornim poslovanjem.
Angažovana je u okviru USAID projekta za reformu sudstva kao član radne grupe za Pristup sudu. U okviru ovog projekta učestvovala je na studijskom putovanju u Americi na temu upravljanja sudskom administracijom. Takođe, učesnica je studijskog putovanja u Brižu (Belgiji) u okviru projekta Speak European – Kancelarije za evropske integracije, pri čemu je tri nedelje pohađala nastavu o Evropskoj Uniju na Evropskom Koledžu.
Nataša Dimitrijević udata je i majka dvoje dece.
