LESKOVAC – Projekat Čaršija City Kao Javna Umetnost Zajednice (zašto je promocija knjige ispred lokala brze hrane, najvažnija promocija na kojoj ste bili).
Duh naše epohe sveo je čoveka na telo te je posledično javni prostor izgubio svoju autentičnost i postao nemesto: prostor otuđenja, bez identiteta, memorije i istorije. U teoriji urbanističke sociologije razlika između mesta i nemesta svodi se prisustvo ili odsustvo duha, pa sivilo grada možemo objasniti nedostatkom kulturnog sadrzaja ili traga ljudskog izražavanja. Globalizacija svojom moćnom rukom briše individualne pojave, lokalna kulturna obležja, priče, tradiciju, sećanja na gradske face i legende. Javni prostori kao mesta okupljanja zajednice odvajkada su služili očuvanju tradicije i vezivali se za lokalne priče, priče iz čaršije. Mesne zajednice, trgovi i parkovi kao prostori kulturnih dešavanja poput nekadašnjeg „Pozorišta u Avliji“ zamenjeni su šoping molovima i kafićima kao dominatnim prostorima društvenog kontakta. Kao nikada do sada u istoriji civilizacije potrebnija je jedna drugačija hrana – hrana za duh. Mora se trgovati i mora se jesti – to je istina; ali kada se život svede na telo oduzme mu se duh a javni prostori postaju prazni prostori kretanja ekonomskih interesa, ne i društvene interakcije. Čaršija City želi da popuni taj prazni prostor i kreira mesto koje osnažuje zajednicu da se kreativno izrazi i učestvuje u kreiranju i očuvanju identiteta grada. Načelom “umetnost za sve” Čaršija se bori za preko potrebnu demokratizaciju umetnosti. Čaršija nije fiksirana za jedno područije. Ona se pojavljuje svuda gde je neophodno udahnuti duh u javni prostor i pokrenuti zajednicu da od nemesta stvori mesto – Čaršiju City
Čaršija City smo mi, naša naselja, naše priče, naša zajednica koja ostavlja svoj trag u prostoru.
Čaršija je Radničko naselje; koje, možda urbanistički danas izgleda ružno, ali u njemu žive lepi ljudi. Lepi i izgubljeni u tranziciji – ljudi koji su, boreći se da zadovolje osnovne egzistencijalne potrebe, morali da zanemare potrebe duha. Potrebe duha da se smeje u Giletovim pričama o čaršiji, da se popriča sa komšijama koje inače samo opozdravljamo u prolazu i tako malo po malo vrati naselju identitet.
Giletova promocija knjige uspela je da od nemesta stvori mesto i pokazala model revitalizacije javnih prostora ali i decentralizacije umetnosti koji vredi slediti. Zato je promocija ispred lokala brze hrane, najvažnija promocija na kojoj ste bili. Ona stvara lokalni identitet zajednice, mesto socijalne interakcije i kolektivne memorije grada – naše Čaršije. Gile kao potvrđeni majstor u razbijanju četvrtog zida sa publikom, učinio je promociju intimnom, i najvažnije NAŠOM.
Umetnost se nije pojavila kao neki bauk, prostor vezan za elitni sloj društva, zatvoren u nekoj instituciji kulture, već kao deo svakidašnjeg iskustva, tamo gde se najmanje očekuje a gde je najpotrebnija.
Izvor: FB Milja Branković
NAPOMENA:
