Nešto se promenilo, pomisli čovek, stežući u šakama svoju omiljenu šolju za kafu. Kao da time potvrđuje svoju misao. Neka tišina se uselila u njemu, prišunjala se kao znatiželjno dete. Nestašna i bojažljiva. Kakve su se misli to rasplele u očima ovog čoveka? Kakvu to energiju obasjava, te je mami, mirnu i sanjivu?

Ššš… primiče se tišina još bliže obigravajući mu oko raščupane kose, opuštenog lica i spokojnih usana. Nešto se promenilo. Nema onog namrštenog čela, oštrog, lutajućeg pogleda. Stegnitih usana. Trepereve energije koja odbija spokoj. Opora i teška poput čađave magle koja guši i pritiska dah.

Napetost se nanjuši iz daleka. Rasteruje dobre ljude i dobru volju. Privlači njoj slična avetinjska htenja.

Čovek primiče usnama šolju tople tekućine i ispi slastan gutljaj kafe. Zatreperiše novogodišnje sijalice na ogromnoj, raskošnoj jelki. Nema muzike, zaglupljujuči televezor je ugašen. Čuje se samo nestrpljivo zujanje tišine. Čarobnice. Kreatorke mira i spokoja. Nastade beztežinski trenutak čarobnjaštva između čoveka i tišine.

Kako da se čovek rastereti teške i opore svakodnevice?

Preranog buđenja nakon poluprespavane noći. Užurbanog hoda otežalih zimskih čizama kroz jutarnju maglu, čije se vodene kapljice lepe na licima snenih prolaznika. Zagnjurenosti u sopstvene ozeble misli od redovnih i zamarajućih obaveza. Naklapanih razgovora. Otežalog uzdaha usled pauze za kafu.

Pogleda u ogledalu. Nepomičnog zurenja u sopstveni odraz. Neprepoznavanja sebe. Ko je ovaj čovek? Ko si ti? Spuštenih jagodica koje, kao da se predaju od umora i besmisla. Kada ni lažno iskrivljen osmeh ne uliva vedrinu u pomućenim očima.

Teško se čovek oslobađa sopstvenog tereta. Nagrezlih misli. Ponekad je samo potrebno da se u datom momentu zaustavi. Da zastane, da se ukopa. Da se sa tišinom udruži. Da je prizove, namami i da joj se prepusti. Da pusti napetost da odumre bez buke.

Decembar je. Njemu omiljeni mesec u godini. Vreme kada odlaže u zamračeni kutak strahove i brige. Kada u tišini priziva drugačijeg sebe. Onog kapricioznog, veselog čoveka koji se koprca i busa da se oslobodi. Sopstvenih okova. Moranja, trivijalnosti i dosade.

Čovek odloži poluispijenu šolju kafe. Nestrpljivim prstima prelista display telefona, tipkajući play na youtub-u. Zabruji britanski elegantni rok. Pulp – ‘’Stop asking questions that don’t matter anyway. Something changed’’.

Pojača muziku pevajući zatvorenih očiju. Bosim nogama prigrli ritam. Muzika pokrete oslobađa. Ščepa slobodu za revere, drmusajući je u ritmu muzike. Poćušnu stopalom svoju napetost i ranjivost. Otkotrljaše se  ispod stolice. Razgoropadi se svojom smelošću.

Uspeo je da pokrene zupčanik dobrog raspoloženja.

Tišina preobražava. Napetost je umrla, bez buke.

dr Nataša Dimitrijević

Leskovčanka za primer: Nataša Dimitrijević doktor ekonomskih nauka – šef računovodstva u Prekršajnom sudu

LESKOVAC – Nataša Dimitrijević rođena je 16. marta 1979. godine u Leskovcu, gde je završila osmogodišnje i gimnazijsko obrazovanje. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Nišu 2004. godine. Na istom fakultetu 2010. godine odbranila je magistarsku tezu pod nazivom „Značaj društvene odgovornosti preduzeća u savremenim uslovima poslovanja“. Doktorat ekonomskih nauka stekla je odbranom doktorske disertacije 2016. godine na temu „Poslovna etika, društvena odgovornost i konkurentska prednost preduzeća”, na Fakultetu za finansije, bankarstvo i reviziju, Univerziteta Braća Karić u Beogradu.

Napomena:

Doktorska disertacija Nataše Dimitrijević: CEEOL Article (1)

Dr Nataša Dimitrijević trenutno je šef računovodstva u Prekršajnom sudu u Leskovcu. Od 2005. godine radi u OŠ ’’Kosta Stamenković’’ u Leskovcu na računovodstvenim poslovima. Nakon toga, zapošljava se 2006. godine u srednjoj Trgovinsko-turističkoj školi u Leskovcu, gde obavlja poslove profesora ekonomske grupe predmeta. Od 2008. godine radi u Regionalnom garancijskom fondu za južnu Srbiju gde obavlja funkciju v.d. direktora. Od 2009. godine obavlja poslove saradnika direktora za ekonomska pitanja u Agenciji za lokalno ekonomski razvoj u Leskovcu.

Pohađala je 2010. Univerzitet socijaldemokratije (UNISD), u organizaciji Centara za studije socijalne demokratije i Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Tokom 2012. godine učestvovala je u obrazovnom programu „Upravljanje projektnim ciklusom u projektima finansiranim od strane EU“, Beogradske otvorene škole. Teme sa ovih studija su usko povezane sa etikom i društveno odgovornim poslovanjem.

Angažovana je u okviru USAID projekta za reformu sudstva kao član radne grupe za Pristup sudu. U okviru ovog projekta učestvovala je na studijskom putovanju u Americi na temu upravljanja sudskom administracijom. Takođe, učesnica je studijskog putovanja u Brižu (Belgiji) u okviru projekta Speak European – Kancelarije za evropske integracije, pri čemu je tri nedelje pohađala nastavu o Evropskoj Uniju na Evropskom Koledžu.