Sreća je kad te nešto pokreće. Razmišljam, dakle ja sam taj sretni pokretač. Svaki put kad se dvoumim da li da istrčim ili da se uronim u sopstvenu toplotu statičnosti, ja iskerno, prebirem po izgovrima. Osvrćem se oko sebe ne bih li našla neku korisnost u mirovanju. Ali mozak odbija sopstveno lukavstvo. Kaže: Ne budali! Daj mrdaj, šutni sebe blatnjavom patikom. Odvuci se na vazduh, pa neka je i mraz. Samo ne lenstvuj ovako beskorisna.
- Tada obavezno nakrivim usnama ko nadureno dete. Znam da je u pravu. Jer on posle ima pune ruke posla. Zasuče rukave kao da ga čeka gomila prljavog posuđa. On pere loše misli, struže im skorele taloge. A misli se razvejale, svaka na svoju stranu usled moje otužne lenjosti. Od sedenja i zurenja u prazno. Utrkuju se koja će pre da zamrači u glavi. Da oteža svest. Čekaju svoj trenutak iako je gužva. Ne mare za vreme.
- I evo me. Zima je. Hladno je. Otkinuo se i mesec decembar. Ostao u nekoj od starih godina. Taj veseli, kitnjasti prednovogodišnjak. I evo me usred januara. Na početku neke nove godine. Na nekom mom početku.
- Pokrećem se. Treba mi malo vremena da se noge usklade sa rukama i glavom. Moj um se smeška zadovoljno kao debeljuškasti čikica nakon dobrog jela. Krv se pumpa u venama, srce se buni, ali taj stari naivko sve lako prihvata. Komande se menjaju. Mozak se isključuje.
- Ne treba mi mnogo da mi se osmeh licem razvuče. Bogami široka je linija. Ritam muzike usklađuje mi pokrete. Sada sam kao mašina. Nema stajanja. One iste zlokobne misli, one mutivode, poskakuju u glavi. Vide i one da nisu dobrodošle. Vezuju se, razvezuju, al’ ne ide. Zimska svežina rađa nove, čistije misli. Oštre poput polomljenog leda. Odmeravaju se prekim pogledom, poput dobrih i loših momaka u akcionom filmu. Jedno je jasno. U glavi nema mesta za sve. I kao i u filmovima, dobro pobeđuje.
- Kada trčim, sa sebe otresam loše misli. Poskakuju iz glave kao padobranci iz aviona. Pad im nikad nije poguban. Pad ih ne ubija. Čekaju one svoj trenutak. Ali dok trčim, njih nema. I to je bitno.
- Ponekad, zatvorim oči pred čistinom. Dozvolim da mi oštrina zime hladi lice. I hladnoća ume da bude umirujuća, ako joj dozvoliš. Odluke koje tada donosim, jake su i valjane. Imaju neku posebnu težinu. Produkt su tada moje čelične volje. One iste volje, koja je strgnuta sa trona kada bedačim. Takvu nemam dok se bućkam u sopstvenu učmalost, dok se rastačem u ne-volji.
- Iako je prošla Nova godina, kuće su još uvek prenakićene i svetlucave. Bez imalo smisla i stila, ali sa vidnom dobrom namerom. Ta bleštavost svetla kao da prkosi mraku i tišini. I ona se ritmično suprotstavljaju dosadnoj jedoobraznosti. Snega ima jedino pored puta. Prekriven već prašinom, zaprljan. Ali prosvetluca po koja snežna iskra u nekom momentu. U odsjaju svetla i on prkosi nekom svome tiraninu.
- Sve što postoji, prkosi na svoj način. Tako i ja. Kao i svi drugi, ponajviše prkosim sebi. Protiv sebe, u inat sebi. U inat svim svojim slabostima. A mnogo ih je. U inat srahovima. A mnogo ih je.
- I svaki istrčani krug je prkosni kez svemu što ne mogu i što ne smem. Tako je i večeras. Kada imam ponajmanje snage, ja se još jače pokrenem.
- Jer mogu! Jer smem!
Dr Nataša Dimitrijević: BIOGRAFIJA
Nataša Dimitrijević rođena je 16. marta 1979. godine u Leskovcu, gde je završila osmogodišnje i gimnazijsko obrazovanje. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Nišu 2004. godine. Na istom fakultetu 2010. godine odbranila je magistarsku tezu pod nazivom „Značaj društvene odgovornosti preduzeća u savremenim uslovima poslovanja“. Doktorat ekonomskih nauka stekla je odbranom doktorske disertacije 2016. godine na temu „Poslovna etika, društvena odgovornost i konkurentska prednost preduzeća”, na Fakultetu za finansije, bankarstvo i reviziju, Univerziteta Braća Karić u Beogradu.
Dr Nataša Dimitrijević trenutno je šef računovodstva u Prekršajnom sudu u Leskovcu. Od 2005. godine radi u OŠ ’’Kosta Stamenković’’ u Leskovcu na računovodstvenim poslovima. Nakon toga, zapošljava se 2006. godine u srednjoj Trgovinsko-turističkoj školi u Leskovcu, gde obavlja poslove profesora ekonomske grupe predmeta. Od 2008. godine radi u Regionalnom garancijskom fondu za južnu Srbiju gde obavlja funkciju v.d. direktora. Od 2009. godine obavlja poslove saradnika direktora za ekonomska pitanja u Agenciji za lokalno ekonomski razvoj u Leskovcu.
Pohađala je 2010. Univerzitet socijaldemokratije (UNISD), u organizaciji Centara za studije socijalne demokratije i Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Tokom 2012. godine učestvovala je u obrazovnom programu „Upravljanje projektnim ciklusom u projektima finansiranim od strane EU“, Beogradske otvorene škole. Teme sa ovih studija su usko povezane sa etikom i društveno odgovornim poslovanjem.
Angažovana je u okviru USAID projekta za reformu sudstva kao član radne grupe za Pristup sudu. U okviru ovog projekta učestvovala je na studijskom putovanju u Americi na temu upravljanja sudskom administracijom. Takođe, učesnica je studijskog putovanja u Brižu (Belgiji) u okviru projekta Speak European – Kancelarije za evropske integracije, pri čemu je tri nedelje pohađala nastavu o Evropskoj Uniju na Evropskom Koledžu.
Nataša Dimitrijević udata je i majka dvoje dece.
