ЛЕСКОВАЦ – Крајем прошле године објављена је књига новинара и писца Данила Коцића „Др Жак Конфино и Лесковац – једно виђење савременика, публициста и критичара“, (Гласник-Медија центар, Народна библиотека „Десанка Максимовић“ – Власотинце, Удружење писаца Лесковац, ауторско издање, Лесковац 2020).
ПРОФ. ДР ТИХОМИР ПЕТРОВИЋ: ПИСАЦ И ЊЕГОВО ДЕЛО
(Данило Коцић, Др Жак Конфино и Лесковац, Гласник – Медија центар и др. Лесковац 2020)
- У служби националног и културног програма, Данило Коцић је примио на себе задатак да први пут представи портрет Жака Конфина, писца који се целином свога дела намеће књижевнокритичкој пажњи. Књижевник, по образовању лекар, полиглота и преводилац, јеврејског порекла, светски човек, Конфино се, истиче аутор Коцић, упркос свом „странствовању“, није кидао од Лесковца, места свога рођења. Сразмерно широког дијапазона и интегралне визије света и живота, који је своје прве радове публиковао у Политици и Српском књижевном гласнику, он заузима стабилно место у српској књижевности и, свакако, једне покрајинске књижевности. Реч је о аутору пространог духа и песничке зрелости.
- Иза речи Данила Коцића, посве мишљења и опсервација критичара које он у целости наводи, сазнајемо да је опус овог ствараоца базиран на стварности која се збива пред очима, свету за који се не може рећи да је измишљен. Узев најшире, дело је сликовит документ, бачена жива светлост на једно време и прилика наше релативно скорашње прошлости. Десетак књига прича, романа и драмских комада опипљиве каквоће, што чини свеукупан Конфинов учинак, улази у ризницу наше литературе, зацело, заузима важну и издалека видљиву тачку на мапи лесковачке литературе.
- Уметничка вредност Конфиновог дела, индиректно подсећа Коцић, показује се у стваралачком поступку и тачки гледишта. Онеобичавање, деконструкција, творачка имагинација и лиризација, оригинална садржина, језик и стил, привид завршене и заокругљене радње, у најкраћем, својства су Конфиновог опуса – творевине која доноси разоноду, добро и лепоту која улепшава свет.
- Ослањајући се на оцену критике Драгољуба Трајковића, Бране Митровића, Јована Јовановића, Светлане Велмар Јанковић, Душана Јањића, аутор Коцић обавештава читаоца да песништво Жака Конфина није имуно схематизма, површних поређења, пресублимација и стерилизације такорећи у хемијском виду; склон дискретној интенцији и морализму, писац подређује текст вануметничким циљевима, да говоримо другачије, жртвује светост креативног чина и чар форме; постављена тенденција, најпосле, открива оскудицу уметниковог надахнућа. Тек, остаје Коцићев естетички суд да је реч о писцу који даје предмет на прегледан, ненаметљив и занимљив начин.
- Следећи констатацију Николаја Тимченка о Конфину као сликару људских физиономија и нарави, писцу „мало искошеног погледа“, Коцић апострофира ведрину и хумор. И наводи речи Бранка Ћопића: „Моја посебна слабост је савремени писац Жак Конфино, који ми је исто тако драг као и Бабељ или Шалом Алејхом, јер његов хумор ме подсећа на хумор ових великих писаца.“ Изгледа, за творца прича под насловом Хумореске, Ротаријанци, 100 година – до гроша и Нове хумореске нема ништа људскије од смеха; златно зрно жита, еликсир живота – хумор је ауторово оруђе у свакодневним искушењима и у поткусуривању са животом, надасве оруђе разоноде и релаксације. Лесковачки књижевник, долазимо до сазнања, није вехементни сатиричар, већ креатор који „слабе“ стране и ситне обзире својих јунака, свакако „добре“ поступке и радње, излаже незлобивом смеху.
- Конфино је, сугерише аутор Коцић, еминентно драмски стваралац. Сценичност, експресивност и игра, нарочито су испољени у текстовима за извођење. Радња, спољашњи и унутрашњи догађаји, изненадни преокрети, ритам, гестови и дијалог, усмерење ка крајњем исходу, афективна енергија – показатељи су списатељске вичности.
- Језик је најличнија, најкреативнија ауторова црта. Као сваки прави стваралац, Жак Конфино је водио борбу са речима и с неизрецивим, зацело, показао слободу руковања језиком. Прилози о Конфиновом раду, интегрално приложени у књизи, откривају лексику непрожету поезијом и места која траже накнадно сређивање и поправак, што је све – разуме се – имало за последицу непесничко представљање мисли и слика. У самој материји, у виђењу савременика, публициста и критичара, укупна оцена о нашем писцу не изгледа превелика; као што су, ваља приметити, сама њихова критичка виђења скромног формата и амбиција.
- Користећи своју вагу и своје тасове на њој, Коцић је, рекосмо ли, први у нашој науци понудио обухватнију слику о писцу и делу које, у неком смислу, егзистира као затрпано окно нашег књижевног наслеђа. Несумњиво, ауторски потхват из чисто научне увиђавности, чисто из моралног задовољства – а не из ауторског самољубља и посебних намисли, завређује сваки респект.
- Дело о заоставштини вредној истраживачког пера, књизи чије листове ветар времена није разнео – само завештајног карактера – писано је референцијалним језиком, без неке апарутуре и ситних напомена који ометају текст у ходу.
- То је, уједно, све што можемо казати.
Тихомир ПЕТРОВИЋ
Прилог: Комплетна књига у ПДФ – о в д е: Danilo Kocić:_“Dr Žak Konfino i Leskovac“
