JUTRO JE PROBUDILO. Protegla se u krevetu pustivši da joj blaga jeza prostruji telom. Protezala se kao lenja mačka koju čeka mirišljavi obrok. Cvrkutavost joj je odzvanjala u ušima. Trepavice su joj poigravale uz melodiju u talasima. Čula je samo vesele note.
Danas je njen dan. Danas je njen rodjendan. Zatvorila je oči uz duboki uzdah. Jedan od onih koji oslobađaju. Usta su joj se već izvila u blagi smešak. Prizvala je veselost da svoje snage udruže.
Natmureni oblaci gubili su moć. U nedsotatku sunca, njena volja će joj osvetliti put. Ona odlučno pruži ruku prijateljstva Vremenu koje svake noći pokraj nje teče kao nevidljiva reka. Vreme joj prihvati ruku i pomaže joj da se pridigne, onako pospana, iz kreveta. Ona ga veselo, srdačno, privuče u zagrljaj. Vreme osta načas zbunjeno, pri čemu poprimi detinji oblik nevinosti i nemoći. Taj stari prepredenko, umili svoje oštre crte lica te pokaza blagost. Nije navikao na srdačnost i dobrodošlicu kod ljudi.
Pođimo – reče mu. I Vreme posluša. Ona obuče šuškavu haljinu sa krupnim ružama, nadenu zveckave cipele, te krenuše u novi dan. Ta njena razigranost beše omamljujuća te se i Vreme pepusti ovoj maloj ludosti. Gde god bi krenula tog dana, pozvala bi ga da joj se pridruži. Ne bi se skrivala kao do sada, pokušavajući da mu zavara trag, da ga umori od traganja za njom. Jer njegova senka svakog je pratila.
Već oko podneva, zakoračila je u gradski park, lupkajući potpeticama veselim koracima. Ozarena lica javljala se pozanicima. Gurkala je Vreme pred sobom, kao dete ne bili ga izgubila iz vida. Htela je da mu pokaže kako je danas, baš danas rešena da mu se prepusti. Ona njemu i ono njoj. Jer danas je njen dan.
Vrtela se oko njega, prilazeći mu čas sa jedne, čas sa druge strane. Gubila bi se u njegovom plaštu, zatim bi se u veselom kikotu pojavljivala pred njima. I Vreme se smejalo, prepustajući se njenoj vragolastoj igri. Toliko mu je godila veselost da se u jednom trenu pitao prati li ono nju ili ona njega. Ko je kome sada nadmoćna senka?
Najednom, bi mu jasno. Danas treba da se povuče, da je ostavi samu. Jer sada je više nego ikada svesna njegovog prisustva, a opet, nije ni malo marila za to. Jer vreme je naviklo da jurca za ljudima, da ih stiže i prestiže, da ih prati, opominje i stalno podseća ko je On.
Zato uspravi svoj gordi stav, popravi svoj teški plašt i uz blagi naklon koraknu unazad. Srećan ti rođendan, ljudska vilo, reče. Ostavi je samu, bez senke. Veselu, kao dete ushićenu. Danas treba zamisliti želju i otpuhnuti sve darmare. I njega, gospodara prolaznosti, maestra straha i neizvesnosti.
U gospodskom maniru, ostavi je da zveckaće štiklama, šuškajući haljinom sa krupnim ružama. Pružala je veselo ruku svemu što je lepo. Ne mareći za godine i Vreme.
Dr Nataša Dimitrijević: BIOGRAFIJA
Nataša Dimitrijević rođena je 16. marta 1979. godine u Leskovcu, gde je završila osmogodišnje i gimnazijsko obrazovanje. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Nišu 2004. godine. Na istom fakultetu 2010. godine odbranila je magistarsku tezu pod nazivom „Značaj društvene odgovornosti preduzeća u savremenim uslovima poslovanja“. Doktorat ekonomskih nauka stekla je odbranom doktorske disertacije 2016. godine na temu „Poslovna etika, društvena odgovornost i konkurentska prednost preduzeća”, na Fakultetu za finansije, bankarstvo i reviziju, Univerziteta Braća Karić u Beogradu.
Dr Nataša Dimitrijević trenutno je šef računovodstva u Prekršajnom sudu u Leskovcu. Od 2005. godine radi u OŠ ’’Kosta Stamenković’’ u Leskovcu na računovodstvenim poslovima. Nakon toga, zapošljava se 2006. godine u srednjoj Trgovinsko-turističkoj školi u Leskovcu, gde obavlja poslove profesora ekonomske grupe predmeta. Od 2008. godine radi u Regionalnom garancijskom fondu za južnu Srbiju gde obavlja funkciju v.d. direktora. Od 2009. godine obavlja poslove saradnika direktora za ekonomska pitanja u Agenciji za lokalno ekonomski razvoj u Leskovcu.
Pohađala je 2010. Univerzitet socijaldemokratije (UNISD), u organizaciji Centara za studije socijalne demokratije i Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Tokom 2012. godine učestvovala je u obrazovnom programu „Upravljanje projektnim ciklusom u projektima finansiranim od strane EU“, Beogradske otvorene škole. Teme sa ovih studija su usko povezane sa etikom i društveno odgovornim poslovanjem.
Angažovana je u okviru USAID projekta za reformu sudstva kao član radne grupe za Pristup sudu. U okviru ovog projekta učestvovala je na studijskom putovanju u Americi na temu upravljanja sudskom administracijom. Takođe, učesnica je studijskog putovanja u Brižu (Belgiji) u okviru projekta Speak European – Kancelarije za evropske integracije, pri čemu je tri nedelje pohađala nastavu o Evropskoj Uniju na Evropskom Koledžu.
Nataša Dimitrijević udata je i majka dvoje dece.
