Међу значајнијим датумима Календара јавног здравља је 20. март – Национални дан борбе против рака дојке, чијим се обележавањем подстиче још већа пажња јавности на распрострањеност ове малигне болести и указује на значај унапређења информисаности жена о важности превентивних прегледа и раном откривању. Сагласне са овим ставом су и све препоруке водећих здравствених организација које обележавањем овог дана имају за циљ да укажу на значај превентивних фазa.
Карцином дојке и даље представља један од водећих глобалних здравствених проблема данашњицe јер значајно доприноси честом оболевању, дуготрајном апстенизму, трајној неспособности и превременом умирању. Рак дојке други је узрок оболевања (11,9%) међу малигним туморима, после рака плућа и пети узрок смртности (6,4%) због малигног процеса. Реч је о најчешћој малигној болести код жена у свету која погађа све сегменте људског друштва.
Жене у Србији се налазе у средњем ризику оболевања од карцинома дојке и у високом ризику умирања од ове врсте малигног тумора. У Србији се годишње просечно постави дијагноза ове болести код 4.400 жена, најчешће код жена старосне категорије преко 45 година, али се старосна граница последњих година помера ка млађим узрасним категоријама. У Србији 29% оболелих и 18,4% умрлих жена има дијагнозу рака дојке, али охрабрује чињеница да је рак дојке у великом броју случајева излечив уколико се открије на време. Када се рак дојке открије у раној фази уз адекватну дијагностику и лечење, шансе за излечење и продужетак живота су далеко веће него у случајевима када се ова болест открије у касној фази.
Карцином дојке представља хетерогену групу болести која обухвата многобројне ентитете са различитим карактеристикама, биолошким понашањем и прогнозом болести. Тренутно не постоји довољно знања о узроцима настанка рака дојке, тако да рано откривање болести остаје камен темељац контроле рака дојке. Сматра се да је настанак рака дојке мултифакторијалног порекла и да бројни ризикофактори делују удружено. Најчешће помињани ризикофактори за настанак ове болести јесу: наследне предиспозиције, рана прва менструација, касна менопауза, нерађање деце или рађање деце у каснијој животној доби, недојење деце, хормонска терапија, неправилна исхрана, недовољна физичка активност, гојазност, штетне животне навике (конзумирање алкохола и дувана).
Имајући у виду високу вероватноћу преживљавања и бољи квалитет живота жена код рано откривеног карцинома дојке веома је важно спроводити:
- Самопреглед дојке, који свака жена у генеративном периоду треба да ради једном месечно, најбоље 10-ог дана од почетка циклуса.
- Код жена млађих од 50 година, спроводи се превентивни клинички преглед код изабраног гинеколога једном годишње.
- После клиничког прегледа примењује се ултразвук, а у индикованим случајевима и мамографија кроз организоване скриниг програме – Циљана популација за скриниг програме су жене старости од 50-69 година, на период од две године.
Организовани скрининг рака дојке у Србији спроводи се и у оквиру Дома здравља града Лесковца, као и радом мобилних мамографа на терену.
Изузетно је важно да жене брину о сопственом здрављу и да редовно спроводе самопреглед дојки. Ова препорука се односи и на жене млађе животне доби, као и труднице и породиље. Потребно је да жене посматрају своје дојке, обрате пажњу на изглед, облик и величину дојки, промене на њима, боју коже, изглед брадавица, појаву исцедака или сличних промена. Битно је скренути пажњу да се жене уколико примете било какву промену одмах јаве лекару.
Рак погађа свакога од нас, на различите начине. И зато свако може нешто да уради како бисмо променили упозоравајућу статистику: од напуштања лоших животних навика, стварања здраве средине у школи, на послу, окружењу, редовнијих прегледа, побољшања услова за откривање и лечење малигних болести.
Линк ка видео запису о самопрегледу дојке:
