Синоћ је у сали Културног центра одржан концерт Милоша Радовића под називом „Љубав, вино и пијанино“. Прослављени баритон, оперски певач, професор соло певања, солиста РТС-а и Тамбурашког оркестра РТВ Војводина наступао је пред власотиначком публиком након неколико година паузе и све је оставио без даха. У препуној сали успостављена је невероватна енергија, било је много емоција и одличне музиче. А познате песме запевали су многи уз омиљеног певача.
Милош Радовић је наступио уз клавирску пратњу брата Александра Радовића, професора, пијанисте и композитора.
Као бисери низале су се песме: Злато моје, Вино и гитаре, Пада ноћ, Кад је небо мени дало трен, Остала си увјек иста, Узалуд вам труд свирачи, Ти се нећеш вратити, Вино нек се точи, Ни у твом срцу, Зашто ме будиш у зору, Знаш ли одакле си сине, Ово је Србија. Публика је могла да ужива и у руским циганским песмама, италијанским, медитеранским и македонским.
И како је Милош Радовић на почетку концерта позвао публику да сви заједно сањају бајку, музичка бајка је и створена, а извођач као да је на сцени оставио делић срца, што је публика наградила вишеминутним аплаузом.
Милош Радовић је студије соло певања завршио у класи оперске примадоне Радмиле Бакочевић, већ годинама уназад широм Србије и региона он на концертима чува нашу традиционалну музику, пева евергрин, шлагаре, шансоне и староградске песме, али су често на његовом репертоару италијанске, руске и грчке песме, француске шансоне.
Излазећи из оквира класичне музике, својим знањем, талентом и умећем Милош Радовић нас враћа, како је говорио Гале Јанковић, у нека стара добра времена, времена испуњена нежношћу, топлином, истинским емоцијама. Подсећа нас на песме које се данас ређе слушају, али се не заборављају.
Фотографије: Далибор Боице Илић
Извор: лист Власина
