Kada sam bio dete, omiljena priča kojom me moja baba Vuka uspavljivala, bila je o vodenici i nekom vodeničaru koji je, u gluvo doba noći, kuvao kačamak. Negde oko ponoći, vodeničar je začuo glas vampira sa tavana: “Padam”, ali nikoga nije video. Posle izvesnog vremena opet je čuo “Padam”, pa opet, pa opet… I tako je moja baba Vuka to ponavljala i ponavljala očekujuči da ja zaspim, ali ja sam bio sve budniji. Na kraju, uvidevši da me njena priča nije uspavala, završavala je rečenicom koju izgovara vodeničar: “Padaj, al’ nemoj u kačamak” i odlazila kod mojih roditelja žaleći se na mene: “Ovaj vaš mali opet nema nameru da zaspi”.
Izvor: Dragoljub Zamurović Photography
