Заштићена природна добра на територији Лесковца

Лесковачки крај обилује природним лепотама које су по својој разноликости и лепоти веома ретке. Предуслови за то су географски положај и умерено-континентална клима коју карактеришу веома благе зиме и умерено топла лета. Одлика овог краја су бројне планине, језера, реке, бање, кањони, клисуре који обилују изузетним примерцима флоре и фауне.

Због своје посебности и великог значаја, нека природна добра су стављене под заштиту државе, а ово је прича о њима.

Обухват заштите

Укупна површина заштићене зоне је 188,27 ha, од тога је 37,66 ha у црквеном власништву, а на осталих 150,51 ha газдује ЈП “Србија шуме“ ШГ „Шума“ Лесковац. Заштићени комплекс обухвата катастарске парцеле које се налазе у оквиру КО Црковница и КО Јашуња и то:

-у КО Црковница: 6021, 6022, 6023, 6024, 6025, 6026, 6027, 6028, 6029, 6030, 6031, 6032, 6033, 6034, 6035, 6036, 6037, 6038, 6039, 6040, 6041, 6042, 6043, 6044, 6045, 6046, 6047, 6048, 6049, 6050, 6051, 6052, 6053, 7023, 7026, 7027, 7573, 7574, 7575, 7576, 7577, 7578, 7579, 7580, 7581, 7582, 7583, 7584, 7585, 7586, 7587, 7588, 7589, 7890, 7591, 7592, 7593, 7594, 7595 ,7596, 7597.

– у КО Јашуња:1, 2, 3, 4, 5/1, 5/2, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23/1, 23/2, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 137, 139, 284, 285, 286, 287, 289, 396, 397, 398/1.

Анализа стања природне целине

Основне вегетацијске карактеристике околине манастира чине лишћарске шуме. Оне су релативно очуване, а у њихов састав улази више шумских заједница распрострањених у зависности од надморске висине, састава земљишта и експозиције. Највећи део шума је изданачког порекла, густог склопа, па је травнати покривач сиромашан по броју и по заступљености врста. Обзиром на природне карактеристике станишта, најзаступљеније су састојине храста китњака (Quercus. petrea) и цера (Quercus cerris). На делу површина налази се и око 43 hа борових култура разних старости, као и занемарујућа површина од 1,60 ha под багремом. Један део борових култура, површине од око 15 ha изгорео је у високом пожару 1994. године. Томе треба придодати и 7 ha храстових шума, опустошених пожаром, које се налазе у манастирском власништву. Ове површине су током претходних година саниране, а храстове културе вештачки подигнуте.

Преглед површина по намени: шуме 163,59 ha (86.5 %); њиве 7,95 ha (4,4 %); ливаде 4,93 ha (2,8 %); пашњаци 4,51 ha (2,4 %); воћњаци 1,74 ha (0,9 %); вододерина 5,52 ha (3,0 %); УКУПНО 188,27 ha 100,0 %

Преглед површина по врстама дрвећа: храстови (китњак и сладун ) 118,47 ha; борове културе 43,51 ha; багремова култура 1,61 ha; УКУПНО 163,59 ha.

Мере заштите

Опште мере заштите природног простора (спровођење режима заштите, чување и надзор, праћење стања и прикупљање документационих података) имају за циљ заштиту флоре, фауне и вегетације.

Акти о проглашењу

На седници СО Лесковац, на заједници свих већа од 09.11.1989. године, донета је одлука о заштити и утврђивању граница непосредне околине и природног простора око манастира Св. Јован и Св. Богородица Црквене општине Лесковац бр. 06-27/89-01, ради очувања природног простора и његовог планског уређења и коришћења. Непосредна околина- природни простор Јашуњских манастира (заштићена околина) од општег је интереса да се очува, одржава, плански уређује и користи, сагласно одредбама Закона о заштити природе “Службени гласник РС“, бр. 36/09′ и Закона о заштити културних добара“Службени гласник РС“, бр. 71/94.

Строги природни резерват – „Зелениче“

Обухват заштите

Простор строгог природног резервата припада КО Ново Село – Лесковац (21,60 ha), а други део КО Острозуб – општина Црна Трава (20,10 ha).

Анализа стања природне целине

Ловорвишња – зеленичје (Prunus laurocerasus) у Србији се једино јавља на овој локацији на неколико хектара, на две до три одвојене површине. Зеленичје представља терцијални ендемореликт, које се на овом месту јавља једино на свом природном ареалу. Ову ретку врсту открио је Јосиф Панчић 1886. године. На овом локалитету, размножава се вегетативно, цвета и плодоноси. Висине је од 1 до 3 метра. Ова асоцијација у научним круговима је описана као Lauroceraso-Fagetum serbicum.

На подручју целог ЗПД су заступљене очуване чисте букове састојине, а ловорвишња је у жбунастој форми. Састојина је густог склопа и добро очувана. Строги природни резерват по површини је у односу на целокупну обраслу површину (37.440,40 ha) заузима 0,1 %, док је учешће у укупној запремини 0,3 %.

Мере заштите

У строгом природном резервату, забрањено је вршити било какве промене које ометају спонтани природни развој животне заједнице и станишта у целини (забрањeне су све врсте сеча, односно коришћење ловорвишње и осталих врста које су ту присутне, као и њихово изношење у циљу пресађивања ван резервата; забрањује се изношење земљишта и вађење камења, испаша стоке, сакупљање стеље, траве, маховине, семена, као и уклањање лежевине, трулих стабала и сл.; сваки лов на крупну и ситну дивљач, као и на све врсте птица; уношење страних врста биљака и животиња, чије би присуство могло да изазове непожељне еколошке последице, као и извођење свих грађевинских радова).

Акти о проглашењу

Завод за заштиту и научно проучавање реткости НР Србије, решењем број 30 од 15 јуна 1950. године које је објављено у “Сл.гл. НР Србије“ бр.55 од 16 маја 1955 ставио под заштиту део шумске састојине букве са налазиштем ретке терцијарне врсте зеленичета или ловорвишње (Prunus laurocerasus) величине 180,00 ha.

Републички завод за заштиту природe СР Србије својим актом бр. 01-295/1 од 26. марта 1971. год. предложио је СО Лесковац и СО Црна Трава, а оне решењем од 24 децембра 1971. год и усвојиле, да се режим строгог природног резервата ограничи у буковим састојинама са природним налазиштем зеленичета укупне површине 41,70 ha.

Обухват заштите

Стабло се налази на имању Нешић (Виде) Витомира, на КП бр. 586 КО Сејаница. Границу заштите чини површина пројекције крошње (0,0228 ha).

Анализа стања

Стабло оскоруше представља капиталан примерак своје врсте како по старости и димензијама, тако и по декоративности. Крошња је лепо формирана, ширина је већа од висине стабла, што говори да је ово стабло од најраније младости расло на осами. Релативно је доброг здравственог стања. У Србији је веома мали број старих примерака оскоруше оваквих димензија, старости и виталности, те ово стабло представља интересантан биолошки феномен и реткост. Ова врста полако изумире, јер се у природи тешко размножава.

Мере заштите

Према категоризацији заштићених природних добара Стабло оскоруше се ставља у III категорију- значајно природно добро. Режимом III степена заштите дозвољава се селективно и ограничено коришћење природних добара и контролисане интервенције и активности у простору, уколико су усклађене са функцијама ЗПД.

Забрањује се:

– заштићено стабло сећи, ломити гране, кидати лишће, гулити кору и сличне радње које угрожавају његов опстанак; депонавати било какав отпад испод његове кошње; ложити ватру у непосредној близини стабла.

Дозвољавају се:

– Биолошко-техничке мере заштите, под условима које утврђује завод за заштиту природе Србије.

Напомена: Прегледом споменика природе „Стабло оскоруше“ у Великој Сејаници 2019. године утврђено је да је извршено спаљивање траве и растиња у околини стабла при чему је ватра оштетила кору Оскоруше на северној страни приземног дела стабла, такође констатовано је да је оштећена ознака заштићеног добра. Мештани Велике Сејанице нису пружили помоћ у идентификовању починиоца. Оштећени делови стабла третирани су фунгицидом.

Акт о проглашењу

На седници СО Лесковац, 02.04.2004. године, донета је одлука о заштити споменика природе „Стабла оскоруше“, бр. 06-7/04-01.

Споменик природе “Кутлешки храст – запис“